Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

У
1
бек халци маьнавияти ривожининг тарихий босцичлари
143
пик, иккитаси кирмонлик. Ш оирлар орасида каршилик, 
«.исорлик, бадахшонлик, казвинлик, кумлик, яздлик ва 
fioiiiK,a жойлардан келганлар учрайди. Бу Улугбек катли- 
п;ш 4 0-4 5 йил кейин хам Самаркандга пойтахт ва мада- 
мnii-маънавий марказ сифатида ижодкорларнинг инти- 
лиши кучли булганини курсагади.
Узаро ички низолар, тахт талашлар бир оз сусайиб, 
\и р о т тахтига Хусайн Бойкаро утиргач, халкимизнинг маъ- 
I твий-маданий хаётида яна утгиз йилдан купрок муддатда 
гуркираб усиш кузатилди. Аммо бу уйтониш бир оз чегара- 
ланган, универсал мазмунга эга эмас эди. Энг аввало бу 
даврда табиатшунослик фанлари илгариги мавкрини к,айта 
тиклай олмади. Аксинча, йилдан-йил ортга кетди. И ккин- 
чидан, бу давр маьнавияти асосларида, негизида, илгари- 
гидек, хам табиий-илм ий, хам д и н и й караш лар эм ас, 
купрок бир томонлама диний карашлар, аникроги, накш- 
бандия таълимоти ётар эди. Шу боис бу даврда купрок гу­
манитар илмлар ва адабиёт, санъат ривожланди.
Навоий «Мажолисун нафоис» асарининг етгинчи маж- 
лисида 20 нафар Темурий шахзодаларнинг шеърларидан 
парчалар келтирган. 8-мажлисини эса султон Хусайн Бой- 
каро ижодига (21-шоир) багишлаган. Навоий руйхатида 
атокли ш оир Захириддин Мухаммад Бобур номи келти- 
рилмаган (асар ёзилганда Бобур жуда ёш булган ва унинг 
ижоди Навоийга маълум булмаган), Темурийлар орасида 
энг истеъдодлиларидан, девон тузиб, адабиётда из кол- 
дирганлардан бири Хусайн Бойкародир. Хусайн Бойкаро 
буюк шахе эди, куплаб юксак ва ноёб фазилатлар сохиби 
эди. У кучли саркарда ва давлат бошлиги салохиятига эга 
булса-да, узга мамлакатларга куз олайтирмаган. Тахтга 
утиргач, ф акат мамлакати ичидаги айирмачилик ва ш. 
к.ларни бостирган, четга кУшин тортмаган. Хусайн Бой- 
каро ободончилик ва фаровон турмушнинг асоси уруш эмас, 
балки тинчлик ва сиёсий баркарорлик эканлигини яхши 
тушунган. М аърифатни, илм-фанни, адабиёт ва санъат- 
ни, хунармандчиликни кенг ривожлантирган.
Хусайн Бойкаронинг Навоийга булган муносабати, дав­
лат ишларида у билан маслахатлашиши, Навоийни хам 
и ктисодий, хам лавозим ий, хам м аънавий м авкеини,


144
Абдурахим Эркаев
мартабасини жуда баландга кутариши унинг ижодга, маъ- 
рифат ва маънавиятга булган муносабатидир. Шу йусинда 
хозир хам хаммани лол колдирадиган бир воцеани эслаш 
уринли, деб хисоблаймиз: Навоий «Хамса»ни ёзиб тугат- 
гач, сафардан кайтган Хусайн Бойк,арога асарни такдим 
этади. Хусайн Бойкаро отдан тушиб, «Хамса»ни юз-кузига 
суртиб, кабул килиб олади ва шу захотиёк; Навоийни уз 
отита миндириб, отнинг жиловидан етаклаб бутун Хирот- 
ни айлантиради. Бу инсоният тарихида Хусайн Бойкарога- 
ча ю з бермаган ва ундан кейин хам мутлако такрорланма- 
ган вокеадир. Испания, Франция ёки Англия кироллари- 
нинг Лопе де Вега, Мольер ёки Шекспирга нисбатан бундай 
муомала килишини тасаввур хам килиш мумкин эмас. Инг- 
лиз кироли, Ш експир саройга таклиф килинганда, хатто 
буюк адибга ran кушишни лозим топмаган. Чунки Оврупо 
киборлари, зодагонлари жамиятининг маънавияти узгача 
булган, инсонга тенг куз билан караш мумкин булмаган. 
Инсон истеъдоди, дахосига караб эмас, насл-насабига караб 
бахоланган. Бугунги демократия ривожланган Оврупода ин­
сон кадр-киммати мезонлари энди тамомила бошкача.
Хусайн Бойкаронинг Н авоийга жиловдор булишни 
Узига эп курганлиги энг аввало унинг канчалик буюк маъ­
навият сохиби булганидан, адабиётни, санъатни, ижод- 
ни жуда юксак кадрлаганидан далолат беради. Лекин, таъ- 
кидлаш зарурки, Хусайн Бойкаронинг харакати нафакат 
унинг кандай шох ва инсон булганини курсатади, у ж а­
м ият маънавияти ю ксаклигидан, ю коридагига ухшаш 
шохлар хатги-харакатларини тугри кабул килиб, муносиб 
бахолай олишидан хам далолат беради. Агар бизда хам Ов- 
руподагидай муносабатлар, караш лар хукмронлик кил- 
ганда, олий табака хам, авом халк хам Хусайн Бойкаро 
илтифотини тУфи тушуна олмаганида, у хеч качон Наво­
ийга жиловдор булмас эди.
Давлат бош лиганинг узи ижод билан шугулланиши, 
маърифатга интилиш и, ижод а\лига хомийлик килиши 
унинг аъёнларига ибрат ва таклид учун намуна булган. 
Хусайн Бойкаро саройида, вилоятлар хокимлари саройи- 
да ижодий мухит кайнаб турган.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish