Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
153
Углига, крида тарикасида, тунгачига колдирилар эди. Ерни 
б^либ, майдалаш тириш га рухсат этилмаган.
М улкнинг булинмаслиги Оврупода окибат-натиж ада 
ишлаб чикариш нинг ва капиталнинг концентрация були­
ши учун икгисодий пойдевор вазифасини утади. Ута куч л и 
мулкий табакаланиш , крепостной тузум, узаро бегонала- 
шиш гарб маънавиятига ^ам таъсирини утказди: унда и н ­
дивидуализм, яш аш учун ш афкатсиз курашга уз иродаси- 
ни мослаштириш, анъаналарга, обрули шахслар ва улар­
нинг фикрига мухолифли ёки танкддли муносабатда булиш 
ва ш. к. хислатларни шакллантирди ва уткирлаштирди.
Т урки стон да эса м айорат п р и н ц и п и к р и д а тарзида 
урнатшгган эмас. Ш у сабабдан нисбатан йирикрок; мулк 
\а м уч-турт авлод утгач майдалаш иб кетган, чунки м е- 
росхурлар орасида булинган. Ж амиятдаги мавжуд хукукий 
ва ахлокий меъёрлар биринчи навбатда майда ва жамоа 
мулкчшгигини \и м о я кдлиш га к,аратилган. Мухаммад пай- 
гамбарнинг уч нарса — яйлов (ер), сув ва Ут ^амманики 
будиши керак, деган курсатмаси айнан шундан далолат 
беради. Ф акат айрим феодаллар мулкларини булмасдан 
фарзандларидан бирига мерос колдириш га ^аракат кдл- 
ганлар. М асалан, жуйбор хожалари мулкни булмасликка 
уринганлар. Академик Б. Ахмедов эътироф этганидек: «Аф- 
тидан худди ш у ниятда Хожа М ухаммад И слом и к к и угли: 
Хожа Бахруддин Умар ва Хожа М ухаммад К рсим ларни 
меросдан ма^рум килиб, барча м ол-м улкини катта угли 
Хожа Саъидга васият килиб колдирган»1.
Аммо бундай уриниш лар коидадан истисно тарикаси- 
да юз берган. Хатто хон ва шо^лар 
куп ин ча бунинг 
уддасидан чика олмаганлар.
Д авлатн и бир Угилга м ерос ки ли б к олд и рсалар-д а, 
унинг турли вилоятларида бош ка Угиллари \о к и м л и к ки л­
ган ва купинча оталари вафотидан кей ин тахтга утирган 
ака ёки укаларига буйсунмай, тахт учун, яъ н и м улкни 
кайта булиш учун талаш ганлар. Ш у сабабдан Туркистонда 
й и ри к хонликларнинг баркарор ривож ланиш и узлуксиз 
бир неча авлодлар давомида чузилмаган.
1 Б. Ахмедов. Тарихдан сабокдар. Т., 1994, 29—30-бетлар.


154
Абдурщим Эркаев
Хатто Амир Темур васиятига унинг меросхУрлари амал 
кил маган. Тахт талаш лар тинмаган. О ралан салкам бир аср 
Утгач \а м унинг авлодлари орасида эн г йирик саркарда 
булган, Ш о\рухдан кейин чорак аср утгач, Хуросонни гул- 
лаб-яш натган ю ксак маърифатли Х усайн Бойкаро даст- 
лаб амакиваччалари, сунгра Уз угли Бадиуззамон билан 
тез-тез уруш килиб турган. Бобур Угиллари Хумоюн ва 
Комрон такдири \а м худди шундай. Умуман темурийлар 
сулоласи ички мулкий низолар, бир-бирини кириб таш - 
л а ш л а р и о р к а л и к а л о к атга у ч р а д и , т а ш к и \у ж у м д а н
окибатда Узин и \и м о я кила олмай колди. Улугбек авлод­
лари кисм атини тадки к этган Т. Ф ай зиевнинг ёзишича: 
«Улугбек М ирзо зурриётига мансуб булган авлод унинг 
катлидан 15 йил утгач батамом тугади»1.
2007 йилда «Фан» наш риётида чоп этилган П ирмат 
Ш ерм у\ам м едовнинг «М ирзо Улугбекнинг кизи ёхуд Ро- 
бия Султонбегим киссаси» китобида Робия Султонбегим 
1484 йилда ваф от этганлиги, ундан тугилган Улукбекнинг 
икки набираси КУчкинчихон 1531 йилда, Суюнчихон 1526 
йилда вафот этганлиги тугрисида ёзади2. Л еки н улар Абул- 
хайрхоннинг угиллари сифатида темурийлар эм ас, ш ай- 
бонийлар \исобланади.
Б ош ка сулолалар тарихи учун \а м киска баркарорлик 
билан алмаш иб турадиган худди ш ундай тахт талашувла- 
ри, узаро урушлар хос. Бу урушлар халк бошига канчалар 
кулфат солганлиги, халк ру^иятига аста-секин куркув туй- 
русини сингдиргани, такдири азалга иш ончни, мистикага 
м ой и лли кн и , иж тим оий бекарорликни кучайтирганини 
эътироф этиш лозим.
Узига тук; ф укароларнинг ислом туф айли туртгагача 
хотин олганлиги, тож дорларнинг эса бундан таш кари \a p a - 
мида чиройли канизаклари булиши меросга даъвогарлар 
сонини каддан ош ириб юборган.
МеросхУрларнинг куп лолларда оналари бош ка булган- 
ли ги саб аб л и , уларн и нг тогалари ва он а том он бош ка
1 «Узбекистонда ижтимоий фанлар» журнали. 1994, N9 7, 33-бет.
2 А
'арат:
Пирмат Шерму\аммедов. Мирзо Улурбекнинг кизи 
ёхуд Робия Султонбегим киссаси. Т., «Фан», 2007, 1, 74, 87, 85- 
бетлар.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish