Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцинлари
157
«бир Узинг доно булгунча, куп билан девона бул» каби 
ахлокдй меъёрларнинг к,арор топиишни так,озо этди.
Ёлланма мехмат бизда Овруподан анча илгари вужуд­
га келса-да, барибир мавжуд ишлаб чик;ариш усули дои­
расида капиталнинг йирик концентрациясига олиб кел- 
мади. Бизда таракдиёт узгача кечди. Ижтимоий зуравон- 
лик, синфий кутбланиш Оврупога нисбатан кам эди. Бу 
энг аввало ишлаб чикариш хусусиятлари билан боглик;.
Ишлаб чикариш муносабатлари дехкончиликка кулай 
тупрок, ва икдим шароитида етиштириладиган ма^сулот- 
ларнинг технологик хусусиятлари кишлок; жамоаларини 
баркарор ва доимий Щ лйб к^йди. Бу уз навбатида хамда 
хунармандчиликнинг оилавий ташкиллаштириш даража- 
сидан кутарилмаганлиги ишлаб чикариш воситалари, ху­
сусан техника ривожланиши учун ута кучли ва узлуксиз 
э^гаёж тувдирмади. Омоч, бел, кетмон, Урок;, чолги, бол­
та, мола ва шу каби ме^нат куроллари деярли бир неча 
асрлар давомида узгармади. Хунармандчилик асбоблари ва 
дастгщлари тугрисида хам шундай дейиш мумкин. Мулк­
чиликнинг барк;арорлиги ва узгармаслиги, ишлаб чика­
риш воситаларининг тургунлиги ишлаб чикариш усули- 
нинг тургун бУлишини белгилади.
Ислом Шаркдда вужудга келган ва кенгайтирилган холда 
такрор тикланадиган ижтимоий эхгиёжлар дастлаб ишлаб 
чикариш усули, савдо-сотик, маданий алокалар ривожла­
ниши зарурияти такозо этадиган даражада эди. Бу уша давр­
да, Оврупо мамлакатларида вужудга келган ээдгиёжлар би­
лан таккослаганда, уларга нисбатан анча юксакдир. Ш у са­
бабдан илм-фан, тиббиёт, адабиёт ва санъат, фалсафа ва 
илщиёт, хукук ва давлатни идора этиш со^алари IX -X II 
асрларда нщ оятда гуллаб-яшнади. Бугунги кунда бу даврни 
фанда «ислом ренессанси» деб аташ кабул кдлинган. (Бу ту- 
шунчани фанга XX асрнинг бошида австриялик шаркшунос 
А. Мец киритган эди1. Кейинчалик олимлар, хусусан акаде­
мик Н. И. Конрад Навоий даврини 
ислом ренессансига 
мансуб деб, унинг чегарасини XVI аср бошигача чузди2).

К,аранг:
А. М ец. Мусульманский ренессанс. М ., 1980 г.
2 Н. И. Конрад. Средне-Восточное Возрождение и Алишер Навои. — 
Избранные труды. Литература и искусство. М., 1978 г., 90—104-6.


138
Абдурафш Эркаев
А ммо иш лаб чик,ариш усули узгармади, унда сиф ат 
ж и\атдан сакраш юз бермади. Ва у ижтимоий экгиёжлар- 
нинг кенгайтирилган \о л д а такрор тикланиш талаблари- 
дан ортда кола бошлади. Крндирилмаган, кенгайтириб так­
рор тикланм аган э\ти ёж лар. табиийки, иш лаб чикариш
усули, биринчи галда иш лаб чикариш воситалари ривож ­
ланиш ига иж обий акс таъсир курсатмади.
Иш лаб чикариш усули ж ам ият моддий \аёти , ме^нат 
ва ижод м анбаларининг ёп и к доирада \а р а к а т килиш ини 
белгилади ва иктисодий \аётга, у оркали бутун ижтимоий 
муносабатларга анъанавийлик бахш этди. Туркистон *ам 
Ш аркнинг бош ка мамлакатлари (М иср, Хитой, Х индис- 
тон, Эрон ва шу кабилар) сингари анъанавий — тургун 
муносабатлар кайта тикланадиган ва янгиланиш дан ус- 
тунлик киладиган жамиятга айланди. М аънавиятда эса 
ж ам ият мавжуд ютукларни догмалаш тириш га, уларга так- 
лид килиш га, утмиш нуфузи олдида куллук килиш га юз 
тутди, одатланди.
А нъанавий ж амият — бу шундай ж ам иятки, унда иш ­
лаб чикариш ш акллари, иктисодий муносабатлар - так- 
симот, алмаш ув, истеъмол меъёрлари аллакачон барка- 
рорлаш ган, катъий белгиланган ва адолатли \исобланга- 
н и учун деярли Узгармасдир, тургундир. Ахлок;, \УКУК> 
эътикод ва ди н масалалари, бадиий иж од (адабиёт ва санъ- 
ат), таълим -тарбия, оилавий ва бош ка ижтимоий муно­
сабатлар анъанага айланган, урф б^либ колган меъёрлар, 
там ойиллар, «бокий» кадриятлар асосида ф аолият к^рса- 
тади, сезиларли узгаришларни, туб янгиланиш ни рад этади. 
А нъанавий жамиятда умуман *аёт туррун булади ва бир 
маромда окаверади. Ж ам ият узининг мавжудлик ^олати- 
дан мудом коникиш

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish