Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet223/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
375
ланм аган, иж тимоий \а ё т со кин ва секи н кечадиган тур- 
муш тарзи таш кил килади. И ж тим оий-иктисодий алока- 
лар кучли ривожланган, сиёсий \а ё т ж уш иб, ом м авий ах­
борот воситалари индивид ва ж ам ият ф и к р и н и ш акллан- 
тири ш ни нг асосий омилларидан бирига айланган даврда 
провинциал таф аккурнинг иж тим оий-икгисодий зам ини 
торайди, сабаблари камайди. А ммо у анъанавий таф ак­
курнинг колдиги сифатида, анча заиф лаш ган куриниш да 
булса-да, халигача анча-м унча таркалган.
П ровинциал, авом ча таф аккур янгиликлардан, ян ги ­
ча ёндашувлардан кур кади ва ан ъанавий ли к доирасидан 
узилиб чика олмайди. Таф аккур анъанавийлиги оламга, 
хаётга догм атик муносабатда булиш , уни турли бичим - 
лар, колиплар, одатий ва дои м ий туе олган бахолар, ме- 
зонлар оркали идрок этиш , Уз онги ва иж тимоий мавкеи 
баркарорлигидан теран коникиш хосил килиш дир. Анъа­
навий таф аккур дохийлар, рахбарлар ва бо ш ка обрУли 
шахслар, айникса, Утмиш обрУли зотлари мулохазалари- 
ни, ф икрлари ни мутлаклаштиради. Русларнинг «Сен бош - 
л и к бУлсанг — м ен ахмокман, мен бош ли к булсам — сен 
ахмоксан» деган маколи анъанавий таф аккурни нг айрим 
хусусиятларини яхш и очиб беради. А нъанавий таф аккур­
н и н г хусусиятлари, асо си й белгилари хаки да кей и н ги
бобларда алохида тухталамиз.
Т аф аккур анъанавийлиги устунлик ки лган ж амиятда 
наф акат маънавий маданият, халк таълим и, тарбия, шу- 
нингдек, иктисодиёт ва давлат сиёсати хам догм атик м аф - 
курага буйсуниб колади, объектив зарурат куп инча и н - 
кор килинади, м аф куранинг Узи эса маросимчиликнинг, 
анъананинг би р турига айланади, зам он талабларига мос- 
лаш иб, ривож ланиш , янгиланиш урнига, иж тимоий хаёт- 
н и Узига мослаш тиради. Таф аккур анъанавийлиги устун 
жамиятда шахсга сигиниш га м ойиллик кучлирок булади. 
Совет давридан бизга яхш и маълумки, консервативлик, 
ф арм он б ард орли к, м арказга со д и к л и к , ам м о махаллий 
рахбарият устидан ш икоятбозлик унинг я н а бир харак- 
терли белгисидир. У нинг анъана кучига ва марказга нис- 
батан иш ончи иррационал мазмун касб этади. У купинча 
м ар к азн и н г хар кан дай кар о р и н и куллаб-кувватлайди. 
М арказий хокимиятга нисбатан н орози ли к хисси, опп о-


376
Абдура^им Эркаев
зицияда булиш унга ёт, к;оидадан истисно. Анъанавий 
провинциал тафаккур со^иблари уз х,аёти, турмуш дара- 
жаси хакдда марказий ^окимият вакили сураса, мудом 
коникиш ^иссини билдиради. Бу, аслида, асрлар давоми- 
да О лло\ ва подшох; олдида ^ар нарсага шукур кдггиб яшаш- 
га, куч олдида хурмат курсатишга урганиб к;олган куник- 
манинг бир куринишидир, холос.
Мазкур тафаккурнинг карама-каршиликлардан иборат- 
лиги ундан нафакат консерватив булишни, балки маълум 
вазиятларда Ута радикал, *амма нарсани инкор этувчи бу- 
лишни талаб кдлади. Масалага танкдций ёндашишнинг, 
тащ и д и й таэушлининг урнини, одатда, танкддбозлик ёки 
метафизик инкор, нигилизм эгаллайди.
Узбекистонда демократик исло^отлар бошланган даст- 
лабки йилларда радикал чакириклар, баъзи сиёсатбозлар- 
нинг халк; ^окимияти (демократия) тушунчасини оломон 
^окимияти (охлократия) тушунчаси билан алмаштириш- 
га уринишларининг ёхуд диний-экстремистик сафсатабоз- 
ликнинг, демагогиянинг айримлар томонидан нотанки- 
дий кабул кдлингани провинциал тафаккур радикализ- 
мига мисолдир. Маданий меросга муносабат масаласида, 
совет давридаги ижодкорлардан факат Сталин катагонла- 
рига учраган адиб ва санъаткорларнинг асарларини тан 
олиш, бошкаларни инкор килиш \акидаги баъзиларнинг 
кескин даъватлари провинциал тафаккур нигилизмидан 
Узга хщ иса эмас. Лекин бу хилдаги радикализм унчалик 
кенг таркалган эмас, у купрок истисно тарзида намоён 
булади.
Шундай килиб, мазкур тафаккур мо^иятини аслида 
масалага 
томонлама ёндашмаслик, теран тах^лил кила 
олмаслик, ижодий мустакиллик етишмаслиги, тобелик, 
турли тамойилларни чалкаштириб юбориш, умумлашти- 
риш маданияти пастлиги, обрУли ф икрни нотанкидий 
кабул килиш, зиммасига масъулият олишдан куркиш, во- 
Келикни ва хдцисаларни узига хос тарзда мукаддаслапгги- 
риш ташкил этади. Бизнинг тобе тафаккуримиз совет дав- 
рида марксизм-ленинизмни мукаддаслаштирди. Расман 
дахрийликни кабул кдлди. Аммо совет даврида жамият 
аъзоларининг бир кисми яширинча ибодат ва бошка баъ­
зи маросимларни бажариб келди, яна бир кисмининг онги



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish