Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet225/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
379
М аданий меросимизни бугун кайтадан каш ф этмокда- 
миз. Уни холис ва илмий шар^лашга эътибор катта. Олим- 
ларимиз хайрли иш лар кдляптилар. Аммо баъзи бир кес- 
кинликдан карама-кариш иккинчи кескинликка интилиш 
\оллари йУк эмас. Бу 
провинциал тафаккуримизнинг 
усулда ва услубда андозаларга, колипларга урганиб к;ол- 
ганлиги асоратидир.
Т аф аккур тобелиги дан кутулиш учун, би ри н чи д ан , 
ж ам и ят а ъ зо л а р и н и н г о н ги в а о н го сти д ан и ж ти м о и й
куркув саркитларини сикиб чикариш керак. Бунинг асо­
сий чораси ижтимоий хаётнинг барча со\алари да инсон 
хукуклари устуворлигини катьий таъминлаш , демократик 
муносабатларни ривож лантириш , ж ам ият \а ё т и н и барча 
йуналишларда эркинлаш тириш дир. И н сон узининг шах- 
сий хукукдари дахлсизлигига, каф олатланиш ига каттик 
иш ониш и, амалда, кундалик турмушда бунга ам ин були- 
ши лозим. Ж амиятда демократия тамойиллари тула карор 
топиб, маълум инерция кучи \о с и л к;илса ва узини турли 
тасодифлардан му^офаза кила олса, иктисодий ва иж ти­
м оий \а ё т йилдан йил либераллаш иб бораверса, онгдаги 
ва онгостидаги куркув саркитлари бартараф булади.
И ккинчидан, провинциалларча ф и к р юритиш дан куту­
лиш зарур. Бунинг учун эса миллий м а\цудликнинг барча 
куриниш лари б ар \ам топиш и, ж ам иятим изнинг очиклик 
дараж аси янада кучайиш и, хориж м ам лакатлари билан 
иктисодий, илмий, маданий, туристик, инф орм ацион ва 
бошк,а алоцалар кенгайиш и, ривож паниш и, У збекистан 
жа^он \ам ж ам иятига \а р томонлама тенгхукукли ва фаол 
интеграциялаш уви лозим. Ф акат зам онавий илмий-техни- 
кавий ва инф орм ацион тараккиётнинг кудратли оким ига 
тушиб олиб, миллий м аданиятим изнинг бош ка халклар 
м аданияти билан сам арали алокалари н и , уларнинг энг 
miFop ютуклари \и со б и га бойиш ини, Уз ю тукларини жа- 
хонга чикариш ни таъминлаш оркали таф аккур мавдудли- 
ги н и , ан ъ ан ави й ли ги н и ва п р о в и н ц а л и зм и н и , м иллий 
номукаммаллик комплексини тула енга оламиз. Бу, уз н ав­
батида, Узбек модели и м к о н и ятлар и н и ях ш и р о к ю зага 
чикаради ва дои м ий такомиллаш иб бориш и учун керакли 
аклий-интеллектуал ва хиссий-эм оционал м у\и т ва воси- 
талар яратади, зарурат турдиради.


380
Абдурацим Эр к асе
Учинчидан, таълим-тарбия жараёнида ёш авлодда во- 
Келикка, Узининг ва жамиятнинг мавжудлик ^олатига таи- 
кидий ва ижодий муносабатни гарбиялаш керак. Танкдаий 
ва ижодий ру* етарлича шаклланмаган шахе \а м , бутун 
авлод 
\ ш
тафаккур тобелигидан тУла халос булолмайди. 
Бундай шахе ва авлод кашшофликка, жамиятни янгилаш- 
га, уз мавжудлик холатини яхшилашга анча-мунча локайд 
карайди, дадил фикр юритишдан, мукобил карор кабул 
Килишдан чУчийди, анъанавийликка мойиллик курсатади.
Шу боис таълим-тарбиянинг барча боскичларида ёш 
авлоднинг \а р бир вакилида мустакил, танкидий фикр- 
лайдиган шахени вояга етказиш, аввало у билан шахе си- 
фатида \исоблашиш, унга катталарни ^урмат кдлиш, урф- 
одатларга риоя килиш бах;онасида тазйик килмаслик шарт. 
Урф-одатларга, маданий меросга ёш авлодда, бир томон- 
дан, чу кур иззат-хурматни, эъзозли муносабатни, иккинчи 
томондан, танкидий муносабатни тарбиялаш зарур.
Авлодларнингтабиий-тарихий алмашуви жараёнида бу- 
гун шаклланаётган ёшлар халцимизнинг асосий икгисо- 
дий-ишлаб чикариш, ижодий-интеллектуал кучига айла- 
нади. Уларнинг дунёкараши, тафаккури кай даражада ил- 
гор булиши, жа\оннинг энг юксак талабларини 
узига 
мулжал 
Килиб олиши жамиятимизнинг истикболларини, мамла- 
катимизнинг жа\он хамжамиятидаги урнини белгилайди.
Шу боис тафаккур ривожланиши, жамиятнинг 
атдхий- 
интеллектуал сало\ияти янада кучайиши, унда ил гор тарак- 
кийпарварлик меъёрларининг ортиб бориши, ёшлар дунё- 
караши кандай идеаллар таъсирида шаклланиши жуда дол- 
зарб масала. У миллий истиклол мафкурасининг марказида 
туради ва устувор йуналишларидан бирини ташкил этади.
Халк таълими, илм-фан, санъат, маданият масалала- 
рида кУлга киритилган ютукларимиздан айрилиб, оркага 
кетишга хаккимиз йУк.
Утиш даврининг мукаррар объектив ва субъектив ки- 
йинчиликлари ижтимоий онг инерцияси билан биргалик- 
да тафаккур эркинлигини ривожлантириш йулида муайян 
тусикдар \осил кидай. Улар орасида биринчи навбатда кат- 
та ёшдаги адоли онгининг узига хос маргиналлигини аж- 
ратиб курсатиш керак. Бу хакда кейинги бобларда ало\ида 
тухталамиз.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish