Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
377
тубида исломга нисбатан психологик эътикод сакданиб
колган эди. Бугун худци шундай марксизм-ленинизмга
нисбатан психологик тобеликдан баъзи бирларимиз тУла
кутула олганимиз йУк.
Совет жамиятида гуёки \амма бир хил «илмий-матери-
алистик» фикр юритса-да, дин тарихи ва диний таълимот-
ларнинг \акикий илмий-танкдций та^лилига багишланган
асарлар бармок билан санарли эди. Жамият сиртдан дин-
дан юз угиргани, дин пешволарини сукиб, ^акрратлаб, дин-
нинг узини бемаънигарчилик деб эълон килгани билан
ичидан дин танкддига такикланган, мукаддас (сакрал)
хщиса сифатида ёндашар эди.
Истиклолга эришилгандан кейин виждон эркинлиги
к;онун оркали кафолатланибгина колмай, амалда диннинг
ривожланишига шарт-шароит яратилди. Оммавий ахборот
воситаларида илгари совет давридаги кУпол, жанговар ате-
истик таргибот урнини динни эъзозлаш эгаллади. Хатто
купчилик собик жанговар атеистларнинг бир цисми фаол
художуйларга айланди. Бу тобе тафаккурнинг бир кескин-
ликдан иккинчи кескинликка ташланишига маълум дара
жада мос келади. Истикдолдан кейин эса марксизм-лени-
низмнинг чукур илмий танцидига багашланган фундамен-
тал асарлар ижтимоий фанларнинг бирор йуналишида чоп
этилмади. Чунки ушбу фанлар вакиллари унга нисбатан
узларидаги сакрал муносабатни, ички психологик тобе-
ликни дастлаб тула енга олмадилар. Факат юзаки танкид
ва инкор билан чегараландилар. Бугун эса мазкур масала
Узининг долзарблигини анча йУкотди.
Бизни кизиктирадиган нарса дунёкараш ва иймон-
эътикод масаласи эмас, балки тафаккур эркинлигидир.
Провинциал тафаккур тупорилиги, психологик жи^атдан
мустакил булмагани учун унга доимо етакчи ёки такдидга
ярокли намуна керак. Етакчи сифатида нисбатан кенг тар-
калган роя ва унинг тарриботчиси ёки бирор создда катта
ютукларга эришган конкрет шахе булиши мумкин. Бу ху-
сусият нафакат провинциал, маздуд тафаккурга, уму
ман, кенг авом тафаккурига, шу жумладан
Fap6
мамла-
катлари авом оммаси тафаккурига *ам хос.
Авом тафаккури Узига
с и р и н и ш
,
таклид килиш учун
«санам» яратишга уста. Рарбда купинча бу э^гиёж спорт ва
378
Абдурщим Эркаев
санъат юлдузларига ихлос килиш оркали кондирилади. Аммо
ах ён -а\ён д а
хил сиёси й авантю ристлар, каллоблар,
мансабпарастлар бу эхгиёждан узларининг раразли худбин
макрадларида фойдаланадилар. М аиш ий даражада турли
алдокчштар, фирибгарлар, сохта табиблар, экстрасенслар
ва шу кабилар пайдо булиб туради. Улар маълум объектив
ш арт-ш ароит турдирган э\тиёж ларн ин г мевасидир. М ана
шундай э^гиёжлардан бири тафаккурнинг тобелиги, унга
етакчи зарурлиги, унинг мустакдл хулоса ч и кара билмас-
лигидир. У ж он-ж он деб боищ анинг иродасига буйсунади
ва зиммасидан \а р кандай масъулиятни сокит кдлади.
Т обе таф аккур, м асъулиятдан кУр^адиган таф аккур
У збекистан истиклоли э\ти ёж лари га, таракки ёт модели
талабларига зид келади. Чунки бу тафаккур эгалари илмий-
техникавий, иктисодий янгиликларни етарлича кабул кила
олмайди, иж тимоий-сиёсий ва иктисодий муносабатлар-
ни такомиллаш тиришдан кура купрок уларни туррунлаш-
тириш га мойиллик курсатадилар. Тобе тафаккур эгалари,
шунингдек, турли сиёсий купорувчилар, диний экстремист-
лар таргиботига, найрангларига учиш лари, уларнинг ор-
тидан эргаш иш лари мумкин. Бундан таш кари, улар Уз ум-
рини утаб булган, тарихий анахронизмга, замонавийлик
нукгаи назаридан сохта кддриятга айланган рояларни, \оди -
саларни тиклаш га мойиллик билдирадилар.
Бунга мисол килиб Афронистондаги толиблар \у к м -
р о н л и ги д а в р и д а Б ую к Х у р о со н н и , б аъ зи рус ш о ви -
нистлари орасида Россия им периясини, ута кескин ком-
м унистик реванш истлар орасида С С С Р н и, «Хизб ут-та*-
рир ал-ислом ия» тарафдорларида ислом халифалигини,
вах&обийларда Пайрамбар давридаги ислом синкретизм и
ва теократик ж амиятини тиклаш каби гоялар м аш \урли-
гини курсатиш мумкин. Афсуски, бундай сохта рояларга
'Узбекистонда \а м баъзи бир киш илар учмокда.
М иллий кадриятларни тиклаш , маданий меросга му-
носабат масаласида н и \о ятд а нози к дид, ф укаровий етук-
л и к , тан ки ди й та^лил ва ай н и пайтда э\ти ётко р л и к талаб
килинади. И стиклол туфайли м аданий меросимизнинг, шу
жумладан, ди н и й м еросим изнинг халкдан яш ирилган ёки
нотурри тал ки н килиб келинган беба^о намуналари халк-
Ка кайтарилди.
Do'stlaringiz bilan baham: |