Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet232/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   228   229   230   231   232   233   234   235   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва тафаккур эркинлиги
395
Тафаккур табиати ва мо^ияти шунчалик мураккабки, 
унда рационализм иррационализм билан, рационал эв­
ристик хулосалар, умумлаштиришлар трансцендент ва ин- 
туитив кашфиёт ва тошдирлик билан, ^одисаларни мета­
физик, статитик урганиш динамикада урганиб, диалек­
тик таэушл кдлишлар билан чамбарчас бовданиб кетган. 
Тафаккурнинг табиати ва мох^иятини очиш учун масалага 
аввало диалектик ёндашиш зарур. Диалектик ёндашув урга- 
нилаётган ^одисани бир нук^аи назардан эмас, балки тур- 
лича нук^таи назарлардан, шу жумладан узаро зид келади- 
ган, бир-бирини инкор кдладиган алок;алардан туриб 
щ р
томонлама текширади, тах^лил кдлади, унга яхлит тизим 
сифатида карайди (яъни турли таркибий кдсмлардан ибо- 
рат бус-бутун хрдиса сифатида ундаги ички алок;аларни, 
к;арама-к;аршиликларни, зидциятларни аникдайди). Лекин 
диалектик ёндашув баъзи бир лолларда к;арама-к;аршилик- 
лар уртасидаги конфликтни ^ал к;илиш жараёни билан 
эмас, балки инкор ва инкорни инкор этиш жараёнида 
янги сифат тутли ш и билан, яъни ок;ибат-натижа билан 
купрок, кдзикдци. Бу эса билишда бир сифатдан иккинчи- 
сига утиш механизмини, дискрет х;олатлар оралигадаги 
боглик,ликни яхши урганмасликка олиб келиши мумкин. 
Амалиётда бу \ар доим 
\ ш
маъкул эмас. Чунки янги си­
фат тугалишида стихияли ибтидо кучлилик кдлса, жами­
ят ва инсон учун катта нокулайликларни келтириб чик;а- 
риши мумкин. Ёки большевикларга ухшаб, янги сифат 
(янги жамият) тезрок; к;арор топишига «ёрдамлашиш» учун 
унга к;аршилик кдладиган \амма нарсани «супуриб таш- 
лашга», миллионлаб одамларни курбон кдлишга, тарак;- 
кдётдаги ворисийликни бузишга туртки б^лиши мумкин. 
Бу аслида диалектикани изчил узлаштира олмаслик, 
Утмишни метафизик инкор кдлишдан устун була билмас- 
ликдир.
Тафаккур ва онгда х;ам бундай доллар кузатилади. Эъти- 
Код куйилган аввалги собит гоялар, карашлар, к;адриятлар 
тизими емирилиши (динамик стереотипнинг синиши) ай- 
рим кишиларни депрессияга мубтало келиши, айримлар- 
ни аввалги хулк;-атворига нисбатан тескари хулк;-атворни 
танлашга ундаши мумкин. Собик; коммунистлар ва атеист- 
лар уртасида бугун фаол диндорларнинг купайиб кетган-


396
Абдурацим Эркаев
лиги динамик стереотипнинг синиши туфайли тескари 
позицияга Утиб кетишига мисолдир.
Шу сабабдан тафаккур масаласига, ак^ий тарбияга на- 
факат диалектик, шунингдек, синергетик ёндашувлар хам 
зарур. Бундай х°лда конфликтнинг объектив окибатидан 
ташкари, уни хал килиш, енгиб утиш жараёнига эътибор 
кучаяди. Синергетик ёндашув диалектик ёндашувни тулди- 
ради ва тафаккурнинг бунёдкорлик салохиятини оширади 
(Аслида, синергетик ёндашув диалектик ёндашувнинг за­
монавий табиатшунослик тадкикот усуллари таъсирида 
бойишидир).
Щундай килиб, тафаккур эркинлиги масаласи хар то­
монлама: киёсий ва тизимли, мантилий ва тарихий, со­
циологик ва культурологи к, политологик ва аксиологик, 
рационалистик ва трансцендентлик, диалектик ва синер­
гетик ёндашувларни такозо этади.
Масалага бевосита утишдан аввал айрим кУшимча 
фикрларни кайд этмокчимиз. Онг каби тафаккурнинг хам 
икки даражасини ажратиш максадга мувофик: амалий ва 
назарий тафаккурни.
Амалий тафаккур инсоннинг мехнат, ишлаб чикариш 
фаолияти, оилавий ва ижтимоий алокалари билан ёки кенг 
маънода турмуш тарзи билан боглик- У мудом ва асосан 
аклирасоликка, хаётий эхтиёжларни, объектив талаблар- 
ни окилона ва тежамли кондиришда вужудга келадиган 
турмуш муаммоларини имкон кадар тугри ечишга кара- 
тилган. Унга хам, назарий онг каби, экспликация (энг 
умумий гояларни, тамойилларни хусусийлари ва иккин- 
чи даражалиларидан ажратиб олиш), умумлаштириш, сис- 
темалаштириш хос. Лекин унда назарий тафаккурдан 
фаркли Уларок абстрактлаштириш ва тахлил объекта 
хакддаги хулосаларни катьий назарий тушунчалар тизи- 
мига айлантириш кучли намоён булмайди. У купрок кон- 
крет-мантикий, амалий-рационал характерга эга. Маса­
лан, ахлок-одобнинг амалий меъёрлари, турмуш к°ида- 
лари, урф-одатлар, истеъмол, савдо-сотик, маиший ва 
бошка амалий муносабатларни тартибга солувчи коида- 
лар инсоннинг минг йиллар давомида туплаган тажриба- 
сининг амалий тафаккур томонидан экспликация килиш, 
рационаллаштириш (мантикий — тушунчавий шаклда



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   228   229   230   231   232   233   234   235   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish