Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet165/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва таращиёт модели
255
лардаги камчиликлар тараккиёт модели имкониятларини 
иасайтириб юбормокда.
Аксарият тармок рахбарларида янгича иктисодий та- 
факкур етишмаётир. Улар баъзан совет давридагидек, те­
лефон хУКУКВДан фойдаланиб, махсулотни бир ишонч 
когози буйича бериб юборишга корхоналарни мажбур 
киладилар. Умуман, иктисодий ва айрим юридик конун- 
ларга, Президент фармонлари ва хукумат карорларига 
катьий риоя килиш маълум даражада оксамокда.
Тараккиет модели имкониятларини руёбга чикарма- 
стган субъектив сабаблардан яна бири — коррупция ва 
иорахурлик иллатидирки, у тадбиркорликнинг, айникса, 
кичик бизнеснинг йУлида 
f o b
булмокда.
Объектив шарт-шароитлар асосан амалий бунёдкор- 
лик жараёнида яратилса, салбий субъектив омиллар купрок 
дунёкарашни ва тафаккурни бойитиш, янги билимлар бе- 
риш, укитиш, рахбар, мутахассис ва кенг оммани янги 
омоллар, кадриятлар асосида тарбиялаш оркали барта- 
раф этилади. Яъни маънавий-маърифий ишлар узбек мо­
дели шаклланиши ва салохиятини юзага чикаришида катга 
ахамият касб этади.
Энди «узбек модели» тамойилларини цисцача таъриф-
лаб утамиз.
1. 
Иктисодиётнинг сиёсатдан устунлиги ва мафкурадан 
холилиги Узбек моделининг бош, марказий узаги, аркони. 
У нафакат мамлакатда амалга оширилаётган иктисодий 
сиёсатнинг мазмун-мохиятини акс этгиради, шунингдек, 
мамлакат иктисодий хаётининг янгиликларга, илгор таж- 
рибага, дадил ташаббусларга очиклигини хам курсатади. 
Сиёсий ёки мафкуравий мулохазалар ислохотларимизга 
янгиликлар, ютукдар кириб келиши йулида тУсик були­
ши мумкин эмас.
Мамлакатда кабул килинадиган икгисодиётга оид карор- 
лар, конунлар кайсидир сиёсий гурухларнинг манфаатини 
кузлаб ёки сиёсий тадбирларни амалга ошириш учун эмас, 
балки объектив иктисодий заруратлардан келиб чикиб кабул 
Килиниши керак. Чет эл мамлакатлари билан иктисодий 
шюкалар хам сиёсий максадга мувофиклик асосида эмас, 
балки узаро манфаатдорлик асосида олиб борилиши лозим.


256
Абдурацим Эркаев
Казарма социализма даврида иктисодиёт сиёсатга буй- 
сундирилган ва коммунистик мафкурага мослаштирилган 
эди. Шу боис хусусий мулкчиликнинг барча шакллари бар- 
тараф этилди. Хусусий тадбиркорлик такикданди. Шахснинг 
иктисодий манфаатлари, ташаббуси ратбатлантирилмади. 
Аксинча, социализмда бой булмаслиги лозим, бу комму­
нистик мафкурага зид деган тушунчадан келиб чикдпиб, 
купчилик кишилар юксак малакали ме^натига яраша *ак 
олмади. Айникса, йирик кашфиётчилар, конструкторлар, 
ихтирочилар, адиб ва санъаткорлар, ижодкор зиёлилар жа- 
миятга катга иктисодий фойда келтирсалар-да, жуда кам- 
тарона \аёт кечиришга мажбур булдилар. Халк хужалигини 
бошкаришда объектив иктисодий крнунлар инкор этилиб, 
коммунистик шиорлар, мафкуравий колиплар ва бичим- 
ларга устунлик берилди. Булар окибат-натижада икгисоди- 
ётни издан чикарди, одамларда ме\натга нотуфи муноса- 
батни шакллантирди.
Икгисодиётни мафкурадан холи этиш иктисодий му- 
носабатларни тугри тушуниш ва ташкил килишнинг 
омилидир. У объектив иктисодий конунларни тан олишга, 
мулкчилик шаклларига, таксимотга нисбатан субъектив 
муносабатдан кутулишга маънавий шарт-шароит яратади. 
«Мафкуравий акидаларни бартараф этиш хужалик юри- 
тишнинг турли ижтимоий шаклларига нисбатан хайрихо^ 
булган ижтимоий фикрнинг, бозор муносабатларига мос 
булган психологиянинг ва шунга хос иктисодий тафак- 
курнинг ид рок этилишига кумаклашади»1.
Мазкур тамойил иктисодий ривожланишда маънави­
ят а\амиятининг нозик, кУздан яширин киррасини очиб 
беради.
Совет икгисодиётининг пировард кулаши, ута мафку- 
ралашган баъзи хорижий мамлакатлар икгисодиётининг та- 
наззули ва кийинчиликлари (Шимолий Корея, Куба, куп­
чилик мусулмон мамлакатлари) объектив иктисодий конун- 
ларнинг мафкура тазйикида \ар доим *ам тан олинмаслиги 
натижасидир. Аксинча, иктисодиёти мафкурадан холи мам­
лакатлар иктисодий усишда юксак суръатларга эришмокда.
1 Ислом Каримов. Узбекистан: миллий истиклол, икгисод, сиё­
сат, мафкура. 1-жилд, Тошкент, «Узбекистан», 1996 й.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish