Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet163/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва таращиёт модели
251
тисно булиши, яъни миллий гоясини аник; ифодаламасдан, 
икгисодий тараккиёт моделини яратиши, балки, мумкин- 
дир. Лекин бизнинг шароитимизда миллий гоя ва таракки- 
ётнинг миллий модели ё биргаликда шаклланади, ё умуман 
шаклланмайди. Шундай килиб, «узбек модели»нинг маъна- 
ний томони жуда му\им роль уйнайди.
Узбекистон — куп миллатли давлат. Баъзи кишиларда 
Узбек модели юртимизда яшовчи бошка халкларга кай да­
ражада алокадор, деган савол пайдо булиши мумкин. Чунки 
миллийликни аксарият кишилар анъанавий тор тушуниш- 
га, яъни бирор-бир этносга мансублик деб кисоблашга 
урганиб колишган. Аслида «миллат» ва «миллий» тушун- 
чалари икки мазмунда ишлатилади. Биринчиси — тарихан 
одатий тушуниш булган этник мансублик. Бунда бир тил­
да сузловчи, бир худудда яшовчи, умумий икгисодий \аёт 
оркали бирлашган, маданияти ва урф-одатлари, психо- 
логияси муштарак ёки якин булган кишиларнинг тари­
хий бирлиги (миллат), унга тааллукли \одисалар назарда 
гутилади. Масалан, миллий тил, миллий раке, миллий 
санъат, миллий таомлар, миллий кураш, миллий адабиёт 
каби атамалар муайян халкка мансубликни билдиради.
Иккинчиси, «миллат» тушунчаси этник келиб чикиши- 
дан катьи назар, муайян мамлакатнинг барча фукаролари- 
ни (америка миллати) ёки давлатнинг Узини билдиради 
(БМТ — Бирлашган Миллатлар Ташкилоти аслида халкяар- 
нинг эмас, балки давлатларнинг ташкилотидир). Кенг маъ- 
нода «миллий» тушунчаси муайян этносга эмас, муайян 
мамлакатга, давлатга мансубликни англатади. Бизда 
\ям
ата- 
мани шундай кенг маънода куллаш тобора кенгайиб бор- 
мокда: миллий даромад, миллий бюджет, миллий ялпи мзд- 
сулот, миллий байрок, миллий хавфеизлик, миллий тарак­
киёт ва щказолар. Бу тушунчаларнинг барчасида аникловчи 
суз «миллий» — мамлакатга оидликни ифодалайди.
Миллий мустакиллик деганда факат этник мустакил- 
лик эмас, яъни Узбекистонда факат Узбекларнинг, К,озо- 
гистонда факат козокларнинг, Украинада факат украин- 
ларнинг мустакиллиги эмас, балки муайян давлатнинг, 
унда яшовчи барча халкларнинг умумий мустакиллиги, 
Уз тараккиёт йулини узи белгилаши тушунилади.
Узбекистоннинг миллий истикдол мафкураси \ам юр-


252
Абдурахцм Эркаев
тимизда яшовчи барча халкдарни, миллатидан, динидан, 
тилвдан, ижтимоий \олатидан катьи назар, умумий мак- 
сад, умумий равнак ва мустакил тараккиёт йилида жипс- 
лаштирувчи, уюштирувчи, сафарбар этувчи умумий гоялар, 
меъёрлар, идеалларни (омолларни) ифодалайди. Миллий 
гоя, миллий мафкура тушунчаси барча халк учун умумий 
бир кадрият эканлигини Ислом Каримов «Тафаккур» жур- 
нали бош му^аррири саволларига жавобида ва кейинги маъ- 
рузаларида, чикишларида теран ва \артомонлама очиб бер­
ган. Миллий гоя ва миллий мафкура Узбекистоннинг буюк 
максадини мужассам ифодалаб, озод ва обод келажакка 
олиб борувчи йулни асослашга, ёритишга, халкнинг бу 
йулдан адашмай боришига ундашга каратилган. Тараккиёт 
модели эса уша буюк максадга бориш механизмидир.
Тараккиётнинг узбек модели тушунчаси *ам бутун мам- 
лакатимизга, унда яшовчи к$п миллатли барча халкка, 
унинг акл-заковати ва амалий фаолиятига алокадор иж­
тимоий хрдисани англатади.
Миллий гоя ва миллий мафкура миллатчилик, иркчи- 
лик рухига, маънавий изоляционизмга чакирик сифатида 
тушунилмайди. У миллий ва умуминсоний кадриятларни 
уйгунлаштиришга, жа\он халкларининг илм-фан, халк 
таълими, маданият, санъат, спорт ва бошка со\аларда 
эришган ютукларини кабул килиб миллий тажрибага пай­
ванд килишга каратилган. Худди шундай узбек модели \ам 
жа^он халкларининг икгисодиётни ривожлантириш, тур­
ли муаммоларни *ал килишда топган, куллаган ютукла­
рини, янгича ёндашувларини, ностандарт ижодий ечим- 
ларини танкидий урганиб, кабул килади, бойитади ва узи 
\ам такомиллашади.
Узбек модели очик ва ривожланувчи моделдир. У на 
технологик, на савдо ва алмашув, умуман, иктисодий ма- 
салаларда, на ижтимоий-маданий, на маънавий-мафку­
равий масалаларда маздуд эмас.
Узбек моделининг назарий пойдеворини Ислом Ка­
римов олга сурган беш тамойил ташкил этади:
1) иктисодиётнинг сиёсатдан устунлиги ва мафкура- 
дан холилиги;
2) давлат бош исло\отчи эканлиги;



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish