Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet160/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва тарацциёт модели
245
гам янги кадрлар корпусини шакллантириш масалаларини 
VUI цилиши лозим эди.
Германия, Ш веция, Япония, Ж анубий Корея, Ф ран­
ция, Хитой моделлари купрок; иктисодий моделлар эди. 
1>у моделларда сиёсий, ижтимоий ва маънавий жихатлар 
алохида ажралиб турган эмас. Чунки мазкур мамлакатлар- 
минг бирортасида миллий давлатчиликни, маданий мет 
росни ва она тилини тиклаш масаласи кун тартибида дол- 
зарб булган эмас (факат Жанубий Кореяда давлат кури­
лиши долзарб булган).
Шундай килиб, узбек модели иктисодий ж щ а т билан 
бир каторда давлат курилиши, жамиятни демократлаш- 
тириш; мулкдорлар синф ини ва урта синф ни шаклланти­
риш, ижтимоий-синфий тузилмани такомиллаштириш ва 
кадрлар тайёрлаш; маданий мерос ва умуман маънавият 
билан боглик жихатларни камраб олади. Бу унинг узига 
хос хусусиятларидан биридир.
Узбекистан мустакдлликка эришгач, бирданига тарак­
киёт концепциясини ва моделини яратишга киришди, уз 
тарихий анъаналарига, халк хужалигининг мавжуд даража- 
сига хамда потенциал имкониятларига — салохиятига хос ва 
мос йулни излай бошлади. Шу боис узбек модели утиш дав­
рига хос вазифаларни, яъни мустакилликни мустахкамлаш, 
мустакиллик билан боглик айрим сиёсий ва ижтимоий инс- 
титутларни яратиш ва такомиллаштириш, мулкни хусусий- 
лаштириш, макроикгисодий баркарорликка эришиш каби 
«дастлабки» масалаларни хал килиш вазифаларини бажарди 
ва энди фаол демократок янгиланиш лар ва мамлакатни 
модернизация килиш ни давом эттирмокда.
Сиёсий мустакдллик, яъни давлат мустакиллиги, мил­
лий мустакилликнинг илк шаклидир. Ш у билан бир катор­
да, сиёсий мустакиллик миллий мустакилликнинг бошка 
шаклларига эришишда зарурий шарт-шароит ва бош омил- 
дир. Факат давлат мустакдллигига эришилиб, миллий мах- 
Сулот, миллий даромад кУлга киритилгандагина, миллий 
манфаатларга мос иктисодий ва ижтимоий сиёсат олиб 
бориш, миллий манфаатларни кузловчи ХУКУК тизимини 
шакллантириш, миллий кадриятларга, маданий меросга 
муносабатни ижобий томонга узгартириш, иш юритиш- 
ми она тилига кучириш мумкин булади. Шундай имкони-


246
Абдура^шм Эркаев
ят вужудга келади, аммо Уз-узидан масала ечилиб крла- 
вермайди. Бунинг учун кенг маънодаги миллий давлат бар- 
по этилиши лозим. Чунки мустамлака давлатда хокимият 
органлари тулик; булмайди, борлари эса мустакдл фаоли­
ят курсатишга мослашмаган. Масалан, совет даврида Узбе- 
кистонда миллий армия йук, эди, дипломатлар корпуси 
шаклланмаган, эмиссия билан шугулланадиган банки йук; 
эди. Узбекистон халкаро м уносабатларнинг мустакдл 
субъекти эмас эди. Давлат идоралари ва амалдорлар мус­
такил фаолият юритишга эмас, балки Москва курсатма- 
ларини бажаришга мослашган эдилар. Ш у боис узбек мо­
дели давлат курилиши масалаларини Уз ичига олмасдан 
иложи йУк эди.
Узбекистонда иктисодий-ижтимоий масалалар билан 
бир вактда масъулиятни буйнига олиб, мустакил карор 
кабул кила олади ган, халкаро муносабатларда мустакдл 
иштирок этиб, мамлакатимиз манфаатларини х;имоя кдла 
оладиган давлат идоралари шакллантирила бошланди. Бу 
жараён хам, табиийки, боскдчма-боскич ривожлантирил- 
ди. Давлат курилиши билан боглик кадрлар масаласини хал 
Килиш учун Узбекистон Президента хузурида Давлат ва 
жамият курилиши академияси, Жахон иктисодиёти ва дип­
ломатия университети, катор янги олий Укув юртлари, хар- 
бий академиялар очилди. Куплаб кадрлар чет элларга ма- 
лака оширишга ва Укишга жунатилди.
Давлат курилиши илгари мавжуд крнунларни, бошка- 
рув тизимини шунчаки такомиллаштириш га эмас, балки 
тубдан янги миллий давлатни барпо этишга каратилгандир. 
Айнан миллий давлат Узбек модели самарали фаолият курса- 
таш ини хар томонлама таъминловчи (хукукдй жихатдан 
Хам, ташкилотчилик жихатдан хам ва х- к.) омилдир.
Узбек моделида ижтимоий, сиёсий, маънавий ж щ ат- 
лар жуда катта ахамиятга эга булса-да, икгисодий соха асос 
ва етакчи хисобланади. Моделнинг икгисодий кисми Утиш 
даврида куйидаги стратегик йуналишларни камраб олди:
— мулкчиликнинг турли ш аклларини карор топтириш ; 
уларнинг тенг хУКУКлилигини ва Узаро мувозанатини таъ- 
минлаш ;
— халк хужалигида тузилмавий Узгаришлар килиш; уни



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish