Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet168/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

М чьи и он пт ва таращ иёт модели
261
Шундай килиб, узбек модели котиб цолган, Узгармас 
гнмойилларга эмас, балки \аёт талабларига мослашувчан, 
К/1ЙИШК0К тамойилларга асосланган.
Давлатнинг бош ислохотчи булиши турли давлат идо- 
ралари устидан жамоат назоратини кучайтиришни такозо 
нпди. Чунки, агар ижроия ва суд хокимияти идоралари 
поддан ортик бюрократлашиб кетса, уларда тамагирлик 
ни коррупция кучайса, бу ислохотлар йилида кушимча ки- 
Иинчиликлар тугдиради. Афсуски, бундай поддан хеч бир 
длнлат сугурталанган эмас.
Давлат бош ислохотчи вазифасини муваффакиятли 
идо этиши учун узи хам узлуксиз такомиллашиб бори- 
IIIи зарур. Узбекистонда давлат хокимиятининг хар уча- 
1
П1 буш ни ислох килиниб борилмокда. Мамлакат Пар- 
лпмснти учинчи чакирикдан бошлаб икки Палата — 
К'Онунчилик палатаси ва Сенат — тизимида фаолият олиб 
бормокда.
Сенатга Президент ваколатларининг бир кисми берил- 
iiit. 
Ижроия хокимиятда марказнинг айрим ваколатлари 
ми\лллий хокимият органларига утказилмокда. Айни пайтда 
Ушни Узи бошкариш органлари, сиёсий партиялар ва 
фукаролик институтлари роли оширилмокда.
Крнун хужжатлари билан давлат ва хужалик бошкаруви 
органлари Уртасидаги ваколатлар аник чегаралаб кУйилган.
Давлат хокимиятининг учинчи тармоги — суд-хукук 
пмими ислох килинаётир ва либераллаштирилмокда. Жи- 
моий, фукаролик, хужалик ишлари буйича ихтисослаш-
I прилган алохида судлар пайдо булди. Узбекистан давлат 
курилиши ва жамиятни демократлаштириш борасида уз 
пулидан бормокда. Чунки Ислом Каримов тугри таъкид- 
Лйганидек: «демократиями ва турли «очик жамият модел- 
/шрижи экспорт килиб булмаганидек, давлат курилиши-
II и и г универсал лойихасини хам таш каридан импорт 
Килиш ёки тикиштириш мумкин эмас»1.
3. 
Конуннинг устуворлиги ва барчага бирдайлиги. 
Ки- 
шилик жамияти тарихида ушбу тамойилга кайси мамла-
1 И слом К аримов. Б и зн и н г бош м ац сад и м и з — ж ам и я тн и д ем о - 
» p.i I л л ш тл р и ш ва я н г и л а ш , м а м л а к а т н и м о д е р н и за ц и я ва и с л о \ 
н и шлир. Т ., «У збекистон», 2005 й ., 4 2 -4 3 - 6 .


262
Абдура^им Эркаев
кат кайси даврда амал килган ёхуд шунга интилган булса, 
Уша мамлакат юксак ривожланишга эришган. Масалан, 
кадимги Юнонистонда Афина, янги эра арафаси ва би­
ринчи асрларида Рим, IX—XI асрларда катор Ш арк мам- 
лакатларида маълум даражада конун устуворлигини ва та- 
раккиётнинг юксак суръатларини кузатамиз. Албатта, у 
даврлар учун конун устуворлиги бугунги кундагидек ту- 
шунилмаган, анча нисбий характерга эга булган. Аммо 
мазкур тамойилнинг асосий талаблари гунча ^олатида уша 
пайтдаёк вужудга келган.
Кадимги Юнонистон ва Римда крнуннинг барчага ба- 
робарлиги факат эркин фукароларга тааллукли булган, кул- 
лар ва бошка жойдан кучиб келганларнинг \уКУКи чега- 
раланган.
Шарк мамлакатларида IX—XII асрларда шариат меъ- 
ёрлари олдида \амма бирдай тенг булган ва бирдай уларга 
буйсунган.
Хар кандай жамиятда, \а р бир даврда бюрократия ай­
рим конунларни четлаб Утишга, Уз фойдасига талкин 
килишга уринади. Утмишда 
\ ш
бундай доллар учраб тур- 
ган. Окибатда на юнонларда, на римликларда, на шарк 
мамлакатларида мазкур тамойил муста^камланиб, усту­
ворлигини саклаб кололди. Жамият ижтимоий сафарбар- 
лигини, динамизмини сусайтиргани сайин, амалдорлар, 
бюрократия конундан устунлик килиб келди, чунки улар 
ижроия ва конун чикарувчи \окимиятни узига буйсун- 
дирдилар. Жамиятнинг киборлари, амалдорлари конун­
дан устун булиб олдилар, бошкаларнинг хуКУКДарини, 
адолатни менсимай куйдилар. Собик СССРда 
\ т
биз ай- 
нан шундай долнинг гуво^и булди к.
Узбекистоннинг мустакил тараккиёти ^укукий бош- 
бошдокдик, адолатсизлик шароитида кечиши мумкин эмас. 
Крнуннинг устуворлиги ва барчага бирдайлиги тамойили 
жамият хаётининг ^амма со^аларида адолат карор топи- 
ши учун хизмат килади. Совет даврида бизда на ижтимо- 
ий-сиёсий *аётда, на хужалик юритишда демократик анъ­
аналар шаклланган эди. Иктисодий муносабатлар факат 
конун оркали эмас, балки кушимча равишда коммунис­
тик мафкура ёрдамида хам меъёрлаштирилар эди.
Баъзан эса корхона, хужалик орасидаги муносабатлар



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish