Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet143/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдурацим Эркаев
Халкчиллик маданиятнинг миллий киёфасини сакдаб 
колишга, уни янада сайкдл топширишга. бу оркали мил- 
латнинг узлигини саклаб колишга хизмат килади. Халк- 
чиллик маданиятдаги миллий психологияга ва манфаат- 
ларга зид келадиган ёт ходисаларни инкор килади. Мада- 
ниятда ва умуман маънавиятда узига хос шаклий ва 
мазмуний фильтр вазифасини утайди.
Хакикий халкчиллик миллий маданиятнинг Узга ма- 
даниятлардаги асл кадриятлар хисобига бойишини инкор 
килмайди. Аммо четдан кабул килинган кадриятларни хам 
шаклан, хам мазмунан уз халки эхтиёжларига, идрок ва 
мушохадаларига мослаштиради.
Халкчиллик маданиятнинг, миллат эхтиёжлари нук- 
таи назаридан, баркарорлиги ва кадр-кимматлигидир. Де­
мак, хакикий халкчил маданият миллатнинг ривожланиш 
эхтиёжларига, истщболига хизмат килади.
Маданий меросни юкорида келтирилган мезонлар асо­
сида тахлил килсак, унда халкнинг демократик интилиш- 
ларига, психологиясига, туб манфаатларига, миллий жипс- 
лашувига мос келмайдиган ходисаларни хам учратамиз. 
Чунки утмишда бизнинг олгин тупрогамиз турли боскин- 
чиларни узига куп тортган. Улар халкимизга сохта кадрият­
ларни сингдиришга, унинг хамжихаглигига пугур етказишга 
куп харакат кдлганлар. Бу сохта кадриятлар дунёвий шакл- 
да (социалистик интернационализм) ёки халкдар дУстли- 
ги гоялари ёхуд диний муштараклик шаклида буладими — 
бундан катьи назар, маданий меросимизда учраб туради. 
Энг калтис жихати шундаки, бу гоялар купинча халкчил­
лик либосида намоён булади. Бугунги кунда бунга мисол 
сифатида вах\обийликни келтириш мумкин. Шунинг учун 
халкчиллик масаласида шаклни хеч качон мазмундан аж- 
ратмаслик лозим.
Шу боис чинакам халкчилликни сохта халкпарварлик- 
дан фарк килиш керак. Айникса, совет даври маданияти- 
да халкда итоаткорликни. Уз тарихий илдизларига, мод­
дий ва маънавий бойликларига, асрий урф-одатлари ва 
энг олий кадриятларига бефаркликни шакллантириш 
туррисидаги гоялар халкчиллик либосида олга сурилди.
Халкчиллик туфисида юкорида айтилганлар том маъ- 
нода ватанпарварлик мезонига хам тааллуклидир. Бу иски


Маданий мерос ва маънавият
209
тушунча бир-бирига нщ оятда якиндир, чунки халк ман- 
(|>аатлари Ватан манфаатлари билан бир бутундир. Бирок, 
айни пайтда ватанпарварлик онгли равишда ижтимоий 
фаолликни, фукаровий бурчга содикликни такозо этади. 
Ватанпарварлик мезонлари билан улчанганда, Узбекис­
тан мустакиллигини мустахкамлашга муайян маданият 
ходисаси кай даражада хизмат кила олиши маълум була­
ди, маданий меросдаги айрим нозиклаш тирилган мил­
лий нигилистик оханглар, гоялар куриниб колади.
Чунки мустабид мафкура нихоятда нозик, пайкаб олиш 
Кийин булган шаклларда уз миллий тарихига, адабиёти 
ва санъатига, она тилига беписандлик, уларни кузга ил- 
маслик, колок, жУн ходиса сифатида бахолаш меъёрла- 
рини сингдиришга уринган. Бу, афсуски, баъзи зиёлилар, 
олимлар, маданият арбобларига маълум маънода таъсир 
кУрсатмай колмаган.
Уз даврида араблар хам махаллий халкнинг ватанпар- 
нарлигини сундириш учун янги диний эътикод асосида 
шакллана бошлаган маданиятдан фойдаланган. Д иний 
муштараклик исломда ватанпарварликдан, миллий ман- 
<|>аатлардан устун кУйилган. Шундай кдлиб, миллий ни- 
гилизмнинг иддизлари узок Утмишга бориб такал ад и.
Бугунги кунда айрим маккор луттибозлар томонидан 
«мусулмон халифалигини тиклаш» гояларини таргаб этиш- 
иинг мохияти, аслида, уз гаразли максадлари йулида диний 
мсросда потенциал тарзда мавжуд булган миллий нигилизм- 
дан фойдаланишга уринишдир. Шу нукгаи назардан, «Хиз- 
буг-тахрир» гоялари ва дастури миллий мустакилликка, 
миллий ватанпарварликка карши каратилганини таъкидлаш 
жоиз.
Алишер Навоий туркий тилда ижод килишга уз кавм- 
ларини даъват этган ва туркий тилнинг форс ва араб тил- 
ларидан колиш маслигини, хатто, баъзи тушунчаларни 
и(|)Одалашда устунлигини исботлаган пайтда бу хол ул зот- 
нинг миллий нигилизмга карши курашгани, ватанпарвар- 
лиги эди.
Шу боис Утмиш маданий меросимизда ватанпарвар- 
микнинг юксак талабларига унчалик мос келмайдиган жи- 
\атлар хам йук эмас. Уз-узидан маълумки, улар бугунги 
исгиклол талабларига, эхтиёжларига, миллий рурурни
I ‘I - Л. Эркаев


210

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish