Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet135/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдура^им Эркаев
Сарагини саракка, пучагини пучакка чикариш вакти етди. 
Буни истиклолни мустахкамлаш ва ривожлантириш зару- 
рати такозо этмокда.
Исломда хам, марксизм-ленинизмда хам инсонпар- 
варлик, байналмилаллик, ватанпарварлик, эзгулик, адо­
лат ва хоказо тамойиллар мавжуд. Лекин хукмрон мафку- 
ралар бу тамойилларга, Уз акдцалари, тоталитар мохият- 
ларидан келиб чикиб, тарихан тор ва бир томонлама 
мазмун багашлаганлар. Мустакдллик дунёкараши асосида 
халкимизнинг вокеликка, Ватан такдири ва унинг муста- 
кдл келажагига муносабати узгариши, унинг онгида янги 
кддриятлар мезон и ва совет давридагидан узгача ижтимо­
ий мулжаллар, интилишлар карор топиши лозим.
Алохида шахе ни ёки миллатни оламизми, хар бири- 
нинг мехнати, ижод и — умуман фаолияти негизида маъ- 
лум максадни кузлаш, унга интилиш ётади. Шахснинг хам, 
миллатнинг хам табиатга, жамиятга, инсонга муносаба- 
тини маълум бир эътикод, дунёкараш белгилайди. Шу бо­
исдан мустакиллик, энг аввало, жамиятда янгича дунёка- 
раш карор топишини такозо килади. Янгича дунёкарашни 
шакллантириш билан боглик булган фалсафий-услубий, 
муайян илмий ва педагогик-психологик, ташкилий-тар- 
рибий муаммолар нихоятда куп. Миллий истиклол мафку- 
расини яратиш хам худди шундай куп томонлама, сер- 
КИрра муаммодир.
Маънавий асосларга илмий муносабатда булиш ва улар- 
дан турри фойдаланиш куп жихатдан мустакилликни мус­
тахкамлаш муваффакиятларини ва унинг турри йуналиши- 
ни белгилайди. Бу борада, айникса, маданий меросга му­
носабат масаласи нихоятда мухим ахамиятга эа. Чунки 
миллий кадриятларни тиклаш масаласи мураккаблиги ту­
файли айрим кишилар истиклолни келажакка эмас, утмиш- 
га каратмокчи булаётганини сезмаяптилар. Баъзи бир ма­
даний савияси паст кишиларнинг ва диний мутаассиблар- 
нинг Узбекистоннинг келажак йули, ижтимоий тузуми 
туррисидаги фикрларида ана шу нарса кузга чалинмокда.
Маданий мерос халкнинг бебахо бойлигидир. Аммо 
маданий меросимизда умумбашарий, умуминсоний кдд- 
риятларга айланган бебахо дурдоналар билан бир каторда 
тарихан эскирган, мустакил ривожланишга асосланган,


Маданий мерос ва маънавият
193
юксак тараккий этган, маърифатли буюк келажакни яра- 
гиш заруратига мос келмайдиган \одисалар, меъёрлар ва 
тамойиллар оз эмас. Масалан, паранжи ёпиниш одатини 
еки санъатдаги, бадиий ижоддаги мистика ва клерика- 
лизмга танкддсиз ёндашишни, театр, рангтасвир ва \ай - 
калтарошлик каби санъат турларини инкор кдлишни, мак- 
табларни Укувчилар жинсига караб булиш кабиларни зин- 
\о р ёклаб чиколмаймиз. Улар бугунги кунда биз учун 
\акдкдй миллий кадрият эмас, балки кдцрини йукотган 
анахронизмлардир.
Айни пайтда биз маданий меросга ута э^тиёткорлик 
ва эътибор билан, Ута гамхурлик билан ёндашмогимиз, 
уни авайлаб-асрамогимиз, ундан мустакил Узбекистон- 
нинг миллий маънавияти ни ривожлантиришда самарали 
фойдаланмогимиз лозим. Чунки маданий меросда халк­
нинг асрий тараккиёти, тарихи, ижтимоий ва маданий 
алокалари, ^аётий тажрибаси, илм-фанда, санъатда, иш­
лаб чикаришда минг йиллар давомида кУлга киритилган 
ютукдари мужассамланган. Маданий мерос ижтимоий та- 
раккиётда ва авлодлар Уртасида ворисийликни таъмин- 
лайди. Маданий мерос туфайли биз кядим утмишдаги аж­
додларимиз билан мулокот кдламиз.
Маданий мерос ижтимоий онгнинг замонда ва макон- 
да мавжудлигини кенгайтиради. Маданий мерос туфайли 
биз Улугбек ва Навоий замондошларининг орзу-^авасла- 
ри, армонлари, турмуш ташвишлари, хулк-атворлари, 
расм-русумлари, фойдаланган буюмлари, дунёкарашлари 
тугрисида кисман булса-да, тасаввур \осил кдламиз. Уму- 
ман, маданий мерос халкнинг узлигини таниши, миллий 
онги, миллий гурури шаклланиши, пировардида мустакил­
ликни 
\ар
жихатдан муста^камлаш учун бетимсол, энг КУД- 
ратли универсал маънавий асосдир. Унда ахлок \ам> *УКУК 
\ам, урф-одату анъаналар *ам, адабиёту санъат \ам, тарих 
сабоклари-ю ибратлари \ам — *амма-\аммаси мужассам.
Узбекистоннинг мустакдллигини муста^камловчи энг 
кучли маънавий асослардан яна бири фан ва халкимиз- 
нинг интеллектуал сало^иятидир.^
Ислом мамлакатлари орасида Узбекистон а^олисининг 
оммавий саводхонлиги, замонавий юксак ривожланган 
фундаментал фанининг мавжудлиги билан ажралиб туради.
13 — А. Эркаев


194

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish