Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet137/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдура^им Эркаев
л ан биргаликда тамаддуннинг ян ги зам онавий шаклини 
вужудга келтириш .
У чинчиси — муста кил У збекистоннинг равн аки й^ли- 
да миллий ж ипсликни, хамжихатликни, ижтимоий хам- 
корликни таъм инлаш , яъни м иллий бирлик (консолида­
ц и я ) ф ункци яси.
Т5
ф т и н ч и с и
— янги курилаётган ж ам иятнинг ян ги , 
ХУР- 
ф икрли, ю ксак маданиятли, миллий иф тихор туйгусига 
эга фаол ватанларвар фукаросини тарбиялаш дир. Бу ф у- 
каролар катта ва урта ёш даги авлодга хос булган муайян 
маънавий камчиликлардан, иж тимоий беф арклик ва ах- 
локий конф ормизмдан, миллий номукаммаллик туйгуси- 
дан холи булишлари лозим. Ш ундагина улар шахснинг янги 
тарихий тимсоли даражасига к^тарилади.
«Биз эн д и янгича ф икрлайдиган, зам онавий талаблар 
асосида иш лайдиган ки ш и ларн и тарби ялаш и м из, вояга 
етказиш имиз зарур. Я кин утмиш имизга танкидий к^з б и ­
л ан караб, иж обий иш ларни саралаб олиб, бугунги кунга 
мос келмайдиган ва йулимизга туси к буладиган иш лар- 
д ан ва сиёсатдан воз кечиш им из лозим »1. И слом К ари- 
м о в н и н г бу хулосаси м устаки л У зб ек и стан м аън ави й
ривож ланиш ининг асосий ш арти ва максади — янги шахе 
эк ан и н и , у ш и ш м аданий меросига ва совет м аънавий- 
мафкуравий сиёсатига муносабат кандай булиши лозим - 
лигини к^рсатиб турибди.
М аъ н ави й а со сл ар н и н г и ж ти м о и й ф у н к ц и я л ар и д а 
уларнинг мохияти очилади. М аънавий асослар тугрисида- 
ги м улохазаларим изни ум ум лаш тирсак, ш ундай хулоса 
ки л и ш мумкин: м аънавий асослар — м устакилликнинг 
и л м и й -го я в и й и ф о д аси , у н и н г я н ги ч а ду н ёкар аш и ва 
и ж ти м ои й онги ди р хамда ж ам иятдаги м уносабатларни 
тартибга солувчи, мустакиллик йулида м иллий бирликни 
амал га ош ирувчи, ян ги Узбекистонни н г янги киш исини 
тар б и ял о вч и субъектив ом иллар ва объектив м аданий 
ш арт-ш арои тлар, эхтиёж лар, м аф курави й характердаги 
иж тимоий муссасаларнинг ф аолияти хамда мустакиллик­
н и хим оя килиш га ва ривожлантириш га каратилган м ил­
л и й иродадир.
1 Ислом Каримов. 
Б и зла н 
озод 
ва 
обод 
Ватан крлсин, Т., 
«Узбе­
кистан», 1996 й., 253-6.


Маданий мерос ва маънавият
197
М А Д А Н И Й М Е РО С Г А М У Н О С А БА Т
М аданий мерос — кенг к;амровли тушунча. У археоло­
гия ёдгорликларидан бош ланади. Археология ёдгорликла- 
рига казилмалар ж араёнида топилган санъат асарлари (ма­
салан, \ай каллар, халк; ам алий санъати в а заргарлик бу- 
юмлари, Афросиёб ва П анж икент фрескалари кабилар), 
айрим рузгор буюмлари ва мехнат куроллари киради. Ал- 
батта, бутун к;азилма ком плексининг узи х;ам археология 
сдгорлиги — маданий меросни таш кил этади. Археология 
ёд го р л и к л ар и д ан к е й и н м ад ан и й м ер о сга м еъ м о р л и к
сдгорликлари ва кадимги кУлёзмалар, манускриптлар к и ­
ради. К улёзмаларнинг мазмунига караб, уларни ди н, ф ал ­
сафа, таби ий и л м -ф ан н и н г турли йуналиш лари, тарих, 
илодаёт, ахлок, \УКУК>. адабиёт ва санъат кабиларга булиш 
мумкин. К ейинги и к
ш
асрда маънавий иш лаб чикариш
шу кадар ривож ланиб кетдики, маданий мерос тушунча- 
си ни^оятда кенгайди. Я нги-янги ф анлар вужудга келди. 
Чунончи, ки бернети ка, косм онавтика, молекуляр гене- 
тика, биотехнология кабилар XX асрни нг иккин чи ярм и- 
да пайдо булган фанлардир. Хатто иш лаб чикариш техно- 
логияси тадкикоти ва укитиш услубиёти 
\ ш
ф ан н и н г те­
ги ш ли та р м о к л ар и га ай л а н д и ва бу б о р ад а б и ти л ган
асарлар м аданий м ероснинг таркибий кисм и булиб колди.
М аданий меросда актуаллаш маган, яъни халк ундан 
хабар топмаган, бахра олмаган, л еки н ю ксак салохдятга 
эга кадриятлар хам булиш мумкин. Улар турли иж тимоий- 
сиёсий сабабларга кУра халвдан яш ирилган, халккача етиб 
борм аган асарлар, илм и й каш ф иётлар, уларда олга су- 
рилган гоялардир. Улар *али уз тадкикотчиларини, тарри- 
ботчиларини ва Укувчиларини кутиб ётгандир. У ларнинг 
баъзилари йукотилган1.
1 Демокритнинг асарлари $ам шундай булган. Буюк файласуф, 
ПТО мистик назариянинг асосчиси, моддиюнчи Демокритдан бизга­
ча бирорта нам асар етиб келмаган; унинг гоявий мухолифи Пла- 
тондан эса 15 жилдлик асарлар туплами мерос колган. Биз Демок- 
ритни унинг танцидчилари келтирган ик,тибослардан биламиз, хо- 
ЛОС. Бсрунийнинг нам бизгача 100 дан зиёд асари етиб келмаган. 
ХирхОЛДЙ, \озирча улар топилгани йУк* Берунийнинг гелиоцентрис- 
тик таълимоти ва умуман, табиий-илмий хулосалари уша даврдаги 
Кмршларга зид келганидан, улар касддан кучиртирилмаган ва аста- 
сскин йУколиб кетган булиши э^тимолдан холи эмас.


198

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish