Abdiqaliqova nadira niyazimbetovna


 Arabcha o`zlashma so`zlarning variantliligi



Download 366,5 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/6
Sana23.10.2019
Hajmi366,5 Kb.
#24151
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
xx asr birinchi yarmi ozbek tili leksikasining taraqqiyoti


 

2.3. Arabcha o`zlashma so`zlarning variantliligi 

 

  Arabcha 

o`zlashma 

so`zlarning 

variaitlaridan 



biri 

ma`lum 


bir 

ma`nosida 

hozirgi 

 

adabiy 



tilda 

qoldi, 


adabiy 

tilga 


xos 

so`z 

(norma) 


sifatida 

qabul 


qilindp. 

Misollar: 



Uy 

idorasi 


to`garagini 

taxassusi 

bor 


kishi 

idora 


qilur. 

Hol 

shunday 


ketabersa.... 

Maktabni 

yozgi 

ahvolga 

ko`chirish 

to`g`risida....    Ishlab    chiqaraturg`on  sanoatka  erdan  chiqarilib  ishlanaturg`on 

narsalardan  boshqa  qishloq  hosiloti,  masalan:  paxta,  zig`ir,  ipak...  .  yozgi  maktab 



shug`ullarining  ko`prak  maktabdan  tashqari  ishlanishlari  tegishdir.  So`zning 

yolg`iz  o`zini  tekshirish  va  uning  jumla  ichidagi  funktsiyasini  e`tiborga  olmaslik 

furmal sxulastik-do`gmatik til bilimiga maxsusdir (MQ). Fanniy sayohatdan hosil 

bo`lg`on ta`sirlarni jam qilg`onda... («Bil. uch.»). 



Arabcha  o`zlashma  so`zlarning  variantlaridan  ayrimlari  o`zbek  tili 

leksikasining normalashuvi jarayonida butunlay iste`moldan chiqib ketgan bo`lsa, 

ba`zilari  ma`lum  ma`nosi  bilan  adabiy  tilda  qolgan  (hozir  ham  qo`llanadi). 

Masalan,  ahvol,  hol,  maxsus,  ta`sir  so`zlari  keltirilgan  matnlardagi  ma`nosida 

qo`llanmaydi.  Lekin  boshqa  ma`nosi  bilan  adabiy  tilda  qo`llanadi.  Taxassus, 

shug`ul so`zlari esa butunlay iste`moldan chiqqan. 

Hozirgi    o`zbek  adabiy  tilining  shakllanish  davrida  leksik  normalanish 

jarayonida yuz bergan hodisalarning asosiy ko`rinishlari ana shulardan iborat. 

Normalanish  jarayoni,  yuqorida  aytib  o`tilgandeq  rivojlanayotgan  tilning 

hamma  etaplari  uchun  xarakterlidir.  Bunday  jarayonni  o`zbek  tili  leksikasiga  oid 

hozirgi    materiallarda  ham  kuzatish  mumkin.  Lekin  hozirgi    vaqtda  o`zbek  tili 

leksikasida (normalanishga oid) yuqorida ko`rib o`tilgan hodisalarning ko`pi yo`q. 

Hozir, asosan, ma`nodosh, vazifadosh so`zlarning parallel qo`llanish hollari bor va 

bunday hodisa kelgusida ham davom etaveradi, ya`ni parallel qo`llanuvchi so`zlar 

paydo bo`lishi doimiy holat hisoblanadi. Misollar: Shu yil 26- fevralda X. Olimjon 

nomidagi  Adabiyotchilar  uyida  respublika  Yozuvchilar  soyuzi  tanqid  va 

adabiyotshunoslik kengashining yillik hisobot yigilishi bo`lib o`tdi («O`zb. ad. va 

san.»).  Badiiy  sovetning  yig`ilishi  janjalga  aylanib  ketishiga  bir  bahya  qoldi 

(«Yoshlik»). Keling, u yog`ini aytmay qo`ya qolay, bir chekkasi, mavzuga aloqasi 

yo`q  (T.  Po`lat,  «Ichkuyov»).  Klub  mudiri  bugungi  lektsiya  temasini,  lektoriing 

nomini  juda  kerilib  pisanda  qilib  e`lon  qildi  (A.  Qahhor).  Muharrirning  g`oyat 

mutaassib  progressiv  yoshlarning  va  ziyolilarning  eng  zo`r  dushmani  ekanligini 

ham  yaxshi  bilardi  (Oybek  «Nur  nidirib»),  ...ishiga  sodiq  bo`lgan  ishchilar, 

dehqonlar va  intelligentlar  qabul  qilinadi. 

Soat  o`n  birda  hammalari  bosh  muharrir  xonasi  tomon  yo`l  oldilar  (F. 

Musajonov,  «Himmat»).  Binokorlikda  sharqona  uslub  ko`plab  binolar  ko`rkiga 

ko`rk qo`shdi («Sov. O`zb.»). O`rta Osiyoda topilgan budda haykalla-rining tasviri 

gandahar  san`ati  stilidadir  (G`.G`ulom,  «Tarixiy  do`stlik»).  Qaysi  biri  haqida 

doston  yozay,  qaysi  biri  haqida  qissa  (M.Jo`ra.  «Quyoshdin  nur  emganlar»). 



Mazmuni  bir-biriga  juda  o`xshash  bo`lgan  roman-lar,  povestlar  ham  bor  («Q. 

O`zb.»). 

Hozirgi  o`zbek adabiy tilida so`zning fonetik variantlarda parallel qo`llanishi 

deyarli  yo`q  darajada.  Bunday  qo`llanish  rus  tilidan  o`zlashgan  ayrim 

so`zlardagina  uchraydi.  Masalan,  O`ktam  Usmonning  «Sovet  O`zbekistoni» 

gazetasi 1988- yil 18- mart sonida bosilgan «Qiyofasiz illat» maqolasidan olingan 

quyidagi  misollarga  e`tibor  bering:  Anonimkaga  xuddi  xazinaday  topinib,  uni 

seyfdan  olib,  seyfga  solib,  asrab-avaylashardi.  Bu  ham  o`sha  anonimning  ishi. 

Odilovdek  gazandalarni  ham...  «Odilov»  qilgan...  yo`llarning  biri  -  uning 

anonimkavozligi bo`lgan. Anonimvozlik — faqat xufya xat yozishning o`zi emas. 

O`zbek  tilining  hozirgi    va  bundan  buyongi  rivojlanishida  yangi 

parallelizmlarning (parallel qo`llanuvchi so`zlarning) paydo bo`lishi narsa-hodisa, 

tushunchaning mohiyatini aniq konkret ifodalash talabi bilan sodir bo`ladi. Bir fakt 

keltiraylik.  Hozirgacha  ruscha-o`zbekcha  va  o`zbekcha-ruscha  lug`atlarda 

zakonomerniy  so`zi  qonuniy,  konuniy  so`zi  zakonomerniy//zakonomerno  deb 

berilib  kelyapti.  Umuman  tarjima  ishlarida  ham  bu  so`zlar  shu  tarzda  ifodalab 

kelinyapti  va  bunga  hech  qanday  e`tiroz  bo`lgani  yo`q.  Lekin  shu  narsa  ham 

ma`lumki, zakonomernost so`zining o`zbekchasi konuniyat. Demak, aslini olganda, 

ruscha  zakonomerniy  so`zining  o`zbekchasi  ham  qonuniyat  so`zidan  yasalishi 

kerak  bo`ladi,  ana  shunday  yasama  so`z  hodisaniig  (tushunchaning)  mohiyatini 

aniq  to`g`ri  ifodalay  oladi.  Shu  narsaga  e`tibor  berish  natijasida,  kalkalash  yo`li 

bilan  keyingi  vaqtda  o`zbek  tilida,  qonuniy  so`zi  bilan  parallel  qo`llanadigan,  o`z 

o`rnida  tushunchaning  mohiyatini  qonuniy  so`ziga  nisbatan  aniq  to`g`ri 

ifodalaydigan  qonuniyatli  so`zi  hosil  qilindi:  I  vpolne  zakonomerno,  voprosi 

kadrovoy  politiki  spetsialno  vnosyatsya  na  rassmotrenie  ocherednogo  Plenuma 

(«Izvestiya») 

Markaziy Komiteti navbatlagi Plenumining muhokamasiga maxsus qo`yilishi 

mutlaqo noqonuniyatlidir («Sov. O`zb.»). 

Xullas,  til  taraqqiyotida  normalanish  jarayonining  bo`lishi  konuniy  hol.  Bu 

jarayon  bir  ma`no  va  vazifaga  ega  bo`lgan  birliklarning,  aynan  bir  til  birligi  turli 



variantlarining  parallel  qo`llanishi  bilan  kechadi.  Bunday  parallel  qo`llanish 

jarayoni  parallel  qo`llanuvchilardan  birining  yangi  ma`no,  vazifa  kashf  etishi, 

yangi til birliklarining paydo bo`lishi, parallel qo`llanuvchilardan birining nutqning 

ma`lum  bir  uslubiga  xoslanish  yoki  butunlay  iste`moldan  chiqib  ketishi  bilan 

yakunlanadi. 


 Xulosalar 

XX  asrda  ijtimoiy-siysiy,  ma`daniy-ma`rifiy  rivojlanish  hayotning  barcha 

sohalarida  yuz  bergan  o`zgarishlar  bilan  bog`liq  holda  o`zbek  adabiy  tili  lug`at 

tarkibidaa jiddiy o`zgarishlar yuz berdi, ijtimoiy hayotdagi yuz bergan tez sur`atlar 

bilan  rivojlanish  o`zbek  tili  leksikasining  tez  va  jiddiy  o`zgarishlar  bilan,  ham 

miqdor, ham sifat jihatdan rivojlanishiga olib keldi. 

 

Inqilobdan  keyingi  o`zbek  adabiy  tilining  lug`at  tarkibi  ikki  asosiy  jihatdan 



boyib,  rivojlanib  kelyapti:    1)  leksik  jihatdan,  2)    semantik  jihatdan.  Leksik 

rivojlanish ikki manba asosida bo`lyapti: I) ichki manba, 2) tashqi manba. 

Ichki  manba  asosida  rivojlanish  o`zbek  tilida  bor  bo`lgan  so`z  yasash  yo`l, 

usullari  bilan  so`z  hosil  qilish,  avval  shu  tilda  bo`lgan,  iste`moldan  chiqqan 

so`zlarni yana ishga solish (iste`molga kiritish va dialekt, shevalar-dan iborat tilga 

so`z olish yo`li) bilan bo`ldi va bu jarayon davom etyapti. 

O`zbek  adabiy  tili  leksikasining  XX  asrdagi  rivojida  tashqi  manba  sifatida 

asosan  rus  tili  xizmat  qilyapti.  Bu  tildan  o`zlashgan  so`zlarning  miqdori  hozirgi  

o`zbek  adabiy  tilida  ming-minglabdir.  Rus  tilidan  so`z  o`zlashtirish  til  tabiatidan 

kelib chiqadigan talablar, qonuniyatlar asosida yuz beryaiti. 

Shuni  alohida  ta`kidlash  kerakki,  so`z  o`zlashtirish  jarayoni  rus  tilidan 

o`zlashgan  so`zlarning  miqdori  bilan  emas,  shuningdek,  o`zbek  tilida  rus  tilidan 

so`z o`zlashtirishning yangi modellari paydo bo`lishi bilan ham xarakterlanadi. Bu 

hodisani  o`zbek  tilining  butun  rivojlanish  tarixida  yuz  bergan  yangilik  deyish 

mumkin.  O`tgan  asrda  o`zbek  adabiy  tili  leksikasining  boyishi  lug`aviy 

birliklarning 

ma`no 

jihatdan 



boyishi 

da 


ham 

ko`rinadn. 

Bu 

jarayonda 



semantik 

kalkalash 

yo`li 

bilan 


ma`no 

hosil 


qilinishi 

asosiy 


rol 

o`ynayapti 

va 

bunda 


ham 

rus 


tili 

asosiy 


manba 

bo`lib 


xizmat 

qilyapti. 

ya`ni 

rus 


tilidagi 

so`zlarga 

oid 

ma`nolarni 



semantik 

kalkalash  bilan  o`zlashtirish  asosida  semantik  taraqqiyot  davom  etyapti.  Bu  omil 

ham  tillarning  o`zaro  aloqasida  yuz  bermoqda.  Semantik  taraqqiyot  tilning 


ixchamlikka  intilishi.  birinchi  navbatda  tilda  bor  bo`lgan  imkoniyatlarni  ishga 

solish tabiatidan kelib chiqadigan hodisadir. 

XX 

asrning 


dastlabki 

etanlaridanoq 

o`zbek 

adabiy 


tili 

lug`at 


tarkibida 

normalanish 

jarayoni 

sezilarli 

tarzda 

yuz 


bera 

boshladi 

va 

bu 


jarayon 

hozir ham davom etmoqda. 

Normalanish  jarayoni  adabiy  tilning  shakllanish  davrida  ma`nodosh 

so`zlarning, so`z variantlarining parallel qo`llana borishi, so`ngra ulardan birining 

iste`moldan  chiqishi  yoki  ma`no  jihatdan  differeptsiatsiyaga  uchrashi  kabi 

hodisalar bilai yakunlanadi. 

Hozirgi  vaqtda  leksik  normalanish  jarayoni,  asosan,  ma`nodosh,  vazifadosh 

so`zlarning  parallel  qo`llanishi,  ulardan  birining  boshqa  ma`no  kasb  etishi  yoki 

nutqning ma`um bir turiga maxsuslashishi kabilar bilan harakterlanadi. , 

 

Hozirgi o`zbek adabiy tili leksikasi taraqqiyotining barcha ko`rinishlarida rus 



tilining samaraln ta`siri bor deyish mumkin. 

O`zbek  tili  leksikasining  XX  asrdagi  taraqqiyoti  ham  yangiliklarning  paydo 

bo`lishi  va  bor  bo`lgan  ayrim  birliklarning  yo`q  bo`lishi  bilan  xarakterlanadi. 

Lekin bu jarayondagi asosiy fakt yangilarning paydo bo`lishidir.

 

 

 



 

                 Adabiyotlar 

 

1. I.Karimov. 2012 yil Vatanimiz taraqqiyotini yangi bosqichga ko`taradigan   



      yil bo`ladi. –T.:  2012.

 

2. Abdullayev F. Til qanday rivojlanadi? –Toshkent, 1972. 



3. Sovet davri o`zbek adabiy tilining taraqqiyoti. III. –Toshkent, 1991. 

4. Tojiyev Y. O`zbek tilida affiksal sinonimiya. –Toshkent, 1981. 

5. Gulyamova N.G. Russkie leksicheskie zaimstvovaniya v uzbekskom yazike. – 

    Tashkent, 1985. 

6. Mirtojiyev M. Щzbek tilida polisemiya. –Toshkent, 1975. 

7. Muhammadjdonova G. O`zbek tili taraqqiyotining ba`zi masalalari. – 

    Toshkent, 1982. 

8. Begmatov E. Hozirgi o`zbek adabiy tilining leksik qatlamlari. –Toshkent,  



    1985. 

 

Download 366,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish