А. Пирматов, С. Л. Матисмаилов, Қ.Ғ



Download 5,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/106
Sana11.07.2022
Hajmi5,47 Mb.
#774249
TuriУчебник
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   106
Bog'liq
jigirish texnologiyasi

а)
ва овалсимон 
б)
игналар
- кўндаланг кесими юмалоқ шаклдаги игна жуда ҳам катта динамик 
кучларга бардош бера олади, лекин уларнинг учлари тез-тез деформация-
ланиб ишга яроқсиз бўлиб қолади.
- Овалсимон кесимли игналарда тараш жараѐни жуда яхши амалга 
оширилади, чунки бу турдаги игналарда толанинг металл сиртда сирпаниш 
майдони юмалоқ игналарга нисбатан катталиги натижасида ишқаланиш 
кучининг миқдори ҳам ортади ва тараш даражасининг ошишига олиб келади. 
а) б) 
96 - расм. Truetzschler (а) ва Rieter (б) фирмалари қайта тараш машинаси 
тароқли барабан сегменти


124 
Устки тароқнинг асосий вазифаси толалар тутамининг орқа учларини 
тарашдан иборат. Устки тароқ пластинка 1 нинг пастки эгилган қисми 
юзасига игналар 2 маълум тартибда ковшарланган. Устки тароқ махсус 
уйиқга жойлашган бўлиб, унинг ҳолати болт – гайка жуфтлиги 3 билан 
ростланади. 
Тароқли барабаниинг тараш даражаси. Тароқли барабан игналарининг 
толаларга интенсив таъсирини унинг тараш даражаси билан ўлчаш мумкин. 
Бу кўрсаткич таралаѐттан толалар тутамидаги битта толага тўғри келадиган 
игналар сонига тенг. Демак, барабан сиртида игналар қанчалик кўп бўлса, 
улар толага шунчалик кучли таъсир қилади, бунда фақат қисқичлар 
жағларида қисилиб турган толаларгина таралади, тараб ташланаѐтган 
калта толалар ҳисобга кирмайди. 
Бу масалани чуқур таҳлил қилиш учун қуйидагича белгилашларни қа-
бул қиламиз: 
т -
барабаннинг 1см энига тўғри келадиган игналар сони; 
В

холстчача толалар тутамининг эни, см; 
R
- ажратувчи механизм билан 
қисқичларнинг пастки жағи ўртасидаги разводка, мм; 
L
- ажратиш жараѐни 
тугагандан кейинги толалар тутамининг узунлиги, мм; 
F
- цикл вақтида 
берилаѐтган холстчанинг узунлиги, мм; 
А
- толаларнинг ажралиш жараѐнида 
қисқислар билан устки тароқ йўллари айирмаси, мм; r - тароқли барабан 
тарамайдиган толалар тутами орқа участкасининг узунлиги, мм; 


машинага берилаѐтган холстчанинг улушини ҳисобга олувчи коэффициент; l 
- ажралиб чиққан порция толаларнинг ўртача узунлиги, мм; 
п
- холстча 
кўндаланг кесимидаги толалар сони; Тх — холстчанинг чизиқий зичлиги, 
текс; 
ТТ
- холстчадаги толаларнинг ўртача чизиқий зичлиги, текс; 
у -
машинадан чиқаѐтган таранди миқдори ,%; 
Еа
- ажралиш жараѐнидаги 
чўзиш. 
Игнали барабан сиртидаги игналарнинг умумий сони: 
B
m
M




125 
холстчадаи калта толалар - таранди ажратиб ташлангандан кейин 
унинг кўндаланг кесимидаги толалари сони 
100
100
y
T
T
n
t
x



97-расм. Тароқли барабаннинг тараш даражаси
Ҳар бир циклда таралаѐтган толалар тутамидаги ҳар бир толага 
ўрта ҳисобда барабаннинг 
q
игнаси таъсир қилади: 
y
T
T
B
m
n
M
q
x
t






100
100
Ҳар бир тола мана шундай таъсирга бир неча цикл ичида дуч 
келади. Дарҳақиқат, қисқичларда қисилиб турган толалар тутамининг 
олд учлари (97-расм) кўп марта таралади. Шундай қилиб, 
текширилаѐтган толалар (толаларнинг орқа учи ҳисобга олинмайди) 
бир неча марта тараляпти. Бунда толаларнинг олд учлари энг кўп марта 
тараляпти. 

Download 5,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish