Qidiruv: Кинетик

Чизиқли тезлаткичларЧизиқли тезлаткичлар
U кинетик энергияга эга бўлгандан кейин келиб тушади. Агар протоннинг тезлаткич трубкасига учиб кирган вақтдаги бошланғич кинетик энергияси ёки одатда инжекция энергияси Eko бўлса, у ҳолда
445,04 Kb. 4
o'qib
Абсолют қаттиқ жисмнинг айланма харакат динамикасиАбсолют қаттиқ жисмнинг айланма харакат динамикаси
F1, F2, Fn чизиқли тезликлари υ1, υ2, υn ва бурчак тезлиги ω бўлсин. Жисмнинг айланишдаги кинетик энергиясини топиш учун хар бир моддий нуқтанинг кинетик энергиясини топиб, сўнгра уларни йиғиндисини оламиз
128,47 Kb. 1
o'qib
Айланувчи каттик жисмнинг кинетик энергиясиАйланувчи каттик жисмнинг кинетик энергияси
Oz ук атрофида харакат килаётган каттик жисмнинг бирор I -булакчасининг кинетик энергияси булади
24,23 Kb. 1
o'qib
Газларнинг кинетик назариясини асосий тенгламаси Идеал газ ҳолатининг термик тенгламасиГазларнинг кинетик назариясини асосий тенгламаси Идеал газ ҳолатининг термик тенгламаси
Xix аср ўрталарида М. В. Ломоносов асос солган газларнинг молекуляр кинетик назариясига асосан, идишдаги идеал газ молекулалари хажм бўйича тенг тарқалган, улар узлуксиз иссиқлик ҳаракатида бўлади. Молекуляр ўзаро тўқнашади
75,5 Kb. 3
o'qib
6-Мавзу: Молекулар кинетик назарияси6-Мавзу: Молекулар кинетик назарияси
97,27 Kb. 4
o'qib
Молекуляр – кинетик назариянинг асосий тенгламасиМолекуляр – кинетик назариянинг асосий тенгламаси
1,5 Mb. 1
o'qib
Ҳисобий баландликни ва йўл шаклини тахлил қилишҲисобий баландликни ва йўл шаклини тахлил қилиш
Q= т, массали таркиб билан қияликни iин= ‰ участка элементининг бошланишида тўпланган кинетик энергияси билан ишончли тарзда ўта олади
428,5 Kb. 4
o'qib
Д. 10-то п ш и р и к; Кинетик энергиянииг узгаришиД. 10-то п ш и р и к; Кинетик энергиянииг узгариши
L, т2, т3, т4 — жисм, 2, 3, ларнинг массалари; R2, rv R3, r3 — катта ва! кичик айланаларнинг радиуслари; I, iy — жисм 2, ларнинг огир- лик марказидан утган горизонтал укдарига нисбатан инерция ра­диуслари; а
122,5 Kb. 2
o'qib
2-мавзу: жисмоний сифатларга умумий тавсиф куч ва уни ривожлантириш услубиёти2-мавзу: жисмоний сифатларга умумий тавсиф куч ва уни ривожлантириш услубиёти
«портловчи» кучнинг даражаси мушакнинг эластик ўзгаришини чиқариладиган дастлабки чўзилиш уларда кинетик энергияни ўз ичига олганлиги туфайли бўладиган айрим кучланиш потенциалининг жамғарилишини таъминлаб беради
362,15 Kb. 5
o'qib
Мавзу: галилей-ньютон механикасидаги нисбийлик қоидасиМавзу: галилей-ньютон механикасидаги нисбийлик қоидаси
Xvii асрда М. Ломоносов томонидан янада ривожлана бошланди. XIX аср ўрталарида немис физиги-Р. Клаузиус, инглиз физиги Дж. Максвелл ва австрия физиги-Л. Больцман томонлари-дан молекуляр кинетик назария яратилди
230 Kb. 5
o'qib
Идеал ва реал газларИдеал ва реал газлар
Xix аср ўрталарида М. В. Ломоносов асос солган газларнинг молекуляр кинетик назариясига асосан, идишдаги идеал газ молекулалари хажм бўйича тенг тарқалган, улар узлуксиз иссиқлик ҳаракатида бўлади. Молекуляр ўзаро тўқнашади
55,43 Kb. 3
o'qib
Системанинг харакат моқдори ўқ атрофида айланувчи жисм учун ўққа нисбатан кинетик моментиСистеманинг харакат моқдори ўқ атрофида айланувчи жисм учун ўққа нисбатан кинетик моменти
I жисмнинг с нуқтадан ўтувчи ва жисм ҳаракат текислигига тик бўлган ўққа нисбатан инерция моменти, қутб атрофидаги айланиш бурчаги тенгламалар биргаликда
473,9 Kb. 3
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish