Д. 10-то п ш и р и к; Кинетик энергиянииг узгариши



Download 122,5 Kb.
bet1/2
Sana24.02.2022
Hajmi122,5 Kb.
#222210
  1   2
Bog'liq
nazariy m Sardor


Д. 10-то п ш и р и к;. Кинетик энергиянииг узгариши
Хакддаги теоремани механик системанинг ^аракатиии урганишга тадбик, этиш
Механик система тинч хрлатдан ошрлик кучи таъсирида хара- катга келади; системанинг бошлангич холати 152—154-чизмалар- да курсатилган. Жисм 1 нинг инщаланиш кучини (1—3, 5, 6, 8— 12, 17—23 , 28-30)- вариантларда ва сирпанмасдан гилдирайдиган жисм 3 нинг думалашга к;аршилигини (2, 4, 6—9, 11, 13—15, 20, 21, 24, 27, 29-вариантлар) хисобга олиб, бошк;а кдршилик кучла- рини хамда чузилмайди, деб фараз кдтинган ипларнинг массала- рини хисобга олмаган холда жисм 1 нинг тезлигини, у босиб утган йул s га тенг булган ваьдг они учун аникданг.
Топширикда ь^йидаги белгилашлар ^бул кдлинган: mL, т2, т3, т4 — жисм 1, 2, 3, 4 ларнинг массалари; R2, rv R3, r3 — катта ва! кичик айланаларнинг радиуслари; i^, iy_ — жисм 2, 3 ларнинг огир- лик марказидан утган горизонтал укдарига нисбатан инерция ра­диуслари; а, {3 — текисликларнинг горизонтга огиш бурчаклари, /

  • сирпаниптдаги инщаланиш коэффициента; 5 — юмалашдаги ипщаланиш коэффициента.

Ечиш учун зарур маълумотлар 47-жадвалда келтирилган.
Жадвалда инерция радиуслари курсатилмаган блоклар ва ка- таклар тугаш бир жинсли цилиндрлар, деб к;аралсин.
Ипларнинг нишаб жисмлари мос кдя текисликларга параллел.
Топшири^ни бажариш намунаси. Берилган: т1 — юк 1 нинг мас­саси, т2=2т , т =т , т4=0,5 mv т5= 20
mv R2=R}= 12 см, г2=0,5 Rr г, = 0,75 К3, ic5=20 cm, AJ3=l=4Ry i2= 8 см, iix= 10 см, а=30°, /=0,1; 5=0,2 см, s= 0,06 ж м.
Жисм 2 нинг думалашга к;аршилиги хисобга олинмасин. Ша­тун 4 ингичка бир жинсли стержень, деб к;аралсин; юмалагич 5 бир жинсли туташ цилиндр. ВС5 кдсм ва В ползун массалари эъти- борга олинмасин. 155-чизма, а да механик системанинг бошлан­гич холати курсатилган.
Жисм 1 нинг тезлиги v)1 охирги холат учун то пиле ин.
Ечиш. Система кинетик энергиясининг узгариши хакдцаги теоремани куллаймиз:
7’-г0 = Х4<£,+Е4!/’ (!)
бу ерда Г0 ва Т системанинг бошлангич ва охирги холатлардаги кинетик энергиялари: — системага куйилган тапщи куч­
ларнинг система бошлангич холатдан охирги холатга кучганда ба- жарган ипитарининг йитиндиси: — системасига куйилган
ички кучларнинг шу кучишларда бажарган ишларининг йигинди- си. Чузилмайдиган иплар ва стерженлар билан уланган мутлак; к;агтю; жисмлардан ташкил топтан текширилаётган система учун



iX’=o,

(2)
к$финишнй олади.
Системанинг кинетик энергияси Т ва ташкря кучларнинг ба- жарган ипшарини аникдаш учун системани охирги холатда тас- вирлаш керак (155-чизма, б, в лар).
Система ну^галарининг тезликлари ва кучипшари орасидаги кинематик муносабатларни, яъни бошанишлар тенгламаларини ёзамиз. Шу б план бирга тезликлар ва кучишларни мос равишда жисм 1 нинг тезлиги ва кучиши оркали ифодалаймиз.
Юмалагич 2 массалар марказининг тезлиги С юк 1 нинг' тезли- гига тент:
о =о.. (3)
Тезликларининг оний маркази Р2 нук^ада болтан юмалагич 2 нинг бурчак тезли­ги
г
1

  1. 2'

  1. ни з;исобга' олиб, куйидагини з;осил к;иламиз:


®2=D1 /^2*
(4)
юмалагич 2 нинг D нук;тасини тезлиги
о =<D •№,

_ U1
яъни
(R2 +r2).
R>
Блок 3 E нукга- сининг тезлиги юмалагич 2 JD нук,- тасининг тезлигига тенг:
(5)
Аммо
=<0з’гу
Демак, (5) га асосан
Пекин

R=2rv
Ш3?3 3/2°1’
Демак,
бунда

  1. формулада


dor, ds
Q = «, = -г- ,
3 dt 1 dt ’
алмашгиришларни бажариб, куйидагини хосил кдламиз:
Лр3 _ 3 ds
dt 2 r3 dt
ёки
Ар3=^-Л.
Интеграллагандан кейин (нолга тенг булган бошлангич шарт- ларда)
ъ-Н- (7)
Юк / 5=0,06 п М й^л босиб утганида блок 3<$ъ бурчакка бури- лади:

  1. s 3 0,06л

Фз ~ 2 ъ ~ 2 ~0ДЙГ ~
Блок 3 нинг шу 180° га бурилганида унинг Аь нук^гаси охирги А нуктага кучади ва шатун 4 A(yB(i бошлангич холатдан охирги АВ Холатта утади.
Блок 3 я/2 бурчакка бурилганда юмалагич 5 аввал унгга ва яна п/2 га бурилганда эса чапга силжийди; демак юмалагич 5 нинг охирги холати унинг бошлангич холатита мос келади.
Шундай кдлиб, бутун системанинг охирги холати тула анщ- ланди (155-чизма, б).
Системанинг охирги холатидаш кинетик энергиясини жисм 1,

  1. 3, 4, 5 лар кинетик энергияларининг йжищеиси каби хисоблай- миз:

Т= Т{+ Т2+ Тг+ ТА+ Ту (8)
Илгариланма харакат кдлувчи жисмнинг кинетик энергияси:
Текис параллел харакат кдлувчи юмалагич 2 нинг кинетик энер­гияси
(Ю)
бу ерда / — юмалагич 2 нинг узунасига утган марказий C2i уь;ига нисбатан инерция момента:



(11)



  1. , (4), (11) ларни (10) формулага куйиб, куйидаги тенгламани хосил ^иламиз

(12)
Ox yiga атрофида айланувчи жисм 3 нинг кинетик энергияси:
(13)
бу ерда Jix — блок 3 нинг Ox yi^nra нисбатан инерция моменти:

(14)
hx =Щ%х-
(6), (14) ларни (13) формулага куйиб, ушбу тенгланани хрсил Б^шамиз: I


(15)
Текис параллел даракат кдяувчи шатун 4 нинг кинетик энер­гияси





бу ерда оС4 — шатун 4 массалар маркази С4 нинг тезлиги; <в4 — шатун 4 нинг бурчак тезлиги; / — шатуннинг марказий C4t рдига нисбатан инерция моменти.
иС4 ва ларни аникдаш учун шатун 4 тезликларининг оний марказинингвазиятинитопамиз. Ат £нукгаларнингтезликпари бу онда параллел булганлиги учун шатун 4 нинг тезликларининг оний маркази чексизликда жойлашади. Демак, шатуннинг шу ондаги бурчак тезлиги ©4=0, унинг х;амма нук;таларининг тезлик­лар и эса параллел ва узаро тенг. Шундай ьуилиб, шутун 4 нинг кинетик энергияси
(16)
бу ерда
жисм А нукуасининг айланма тезлиги
о^=со3Я3, (18)
еки (14) га асосан
о,=72Л,1>Ду

ui<=2ui.
r3=V4 булгани учун:
(17) га к5фа
°С4=°Х> °С4=2оГ (19)

  1. ни (16) га куйганимиздан сунг шатун 4 нинг кинетик энер- гияси куйидаги кУринишни олади:

ТА =l/2m4(2Ul)2 = 2m4vj (20)
Текис параллел харакат кдтувчи юмалагичнинг кинетик энер- гияси:
Т$ = Irishes / 2 + /5^0)5 / 2,
бу ерда оС5 — юмалагич 5 массалар маркази С5 нинг тезлиги /Jt — юмалагич 5 (бир жинсли туташ цилиндр)нинг марказий буш сама С5| ук;ига нисбатан инерция моменти.
/5. =пцК] /2; ю5 — юмалагич 5 нинг бурчак тезлиги.
Юмалагич сирпанмасдан юмалагани учун тезликларининг оний маркази Ps нук^ада жойлашади. Шунинг учун
ffl5=o JRy
Бинобарин
Т5 = Иф. + Titles = | m5v2cs.
5 2 2-24 5 С5
igicM текис параллел харакат килгани учун оС5= аммо о8С4=2о]. Демак, ocs=2or
Шунинг учун юмалагич J кинетик энергияси куйидаги кури- нишда ифодаланади:
Т5 = 3 / 4m5(2o,)2 = 3m5Oi (21)
Бутун механик системанинг кинетик энергияси (8) формуладан (9), (12), (15), (20), (21) ларни хисобга олган холда аникданади:
Т = щи\ / 2 + щ(1 + / ^22)°? / 2 + 9 / 8т,/ /-32 +
+2т4о2 + Зт5о2.
Бу ерга масаланинг берилган щшматларини куйиб, куйидагига эга буламиз: |
Т = тр\\\ + 2(1 + ^ / Д22) + 9/4432 + 2 + 120]/ 2,
ёки
Т = 129/вд/2. (22)
Системага кзпнилган барча тапщи кучлар системасининг берил­ган кучишда бажарган ишлари йигиндисини топамиз. Системага куйилган ташьда кучларни курсатамиз (155-чизма, в).
G{ огирлик кучининг бажарган иши

Download 122,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish