6. “Яримўтказгичлар физикаси” фанидан маъруза матнлари


Яримўтказгичда электрик бетарафлик шарти



Download 4,64 Mb.
bet15/47
Sana22.02.2022
Hajmi4,64 Mb.
#108739
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   47
Bog'liq
6. ЯУФ III курс маъруза матнлари

1.9.3. Яримўтказгичда электрик бетарафлик шарти
Яримўтказгичлар тўрт хил зарядли зарраларга эга: ҳаракатчан заряд ташувчилар-ўтказувчанлик электронлари ва коваклари ҳара-катсиз зарядлар-донор ва акцептор киришмаларнинг ионлашган атомлари. Булардан коваклар ва донор ионлар миқдор жиҳатдан электрон зарядига тенг мусбат зарядга, электрон ва акцептор ионлар эса манфий зарядга эга. Заряд миқдорининг сақланиш қонунига кўра, яримўтказгич кристаллидаги йиђинди заряд нолга тенг. Бундан, яримўтказгичда коваклар ва донор киришмалар ионларининг умумий сони электронлар ва акцептор киришмалар ионларининг умумий сонига тенг, деган хулоса келиб чиқади:
(1.31)
бу ерда, ва -донор ва акцептор киришмалар ионлашган атомларнинг концентрацияси.
Киришмалар концентрацияси ҳажм бўйлаб бир текис тақсим-ланган бир жинсли яримўтказгичларда бу қоида бутун кристалл учунгина эмас, балки унинг ҳар бир кичик ҳажмий элементи учун ҳам ўринлидир.


1.9.4. Яримўтказгичларда Ферми сатҳи ҳолатини аниқлаш

(1.31) тенгламани яна қуйидаги кўринишда ёзиш мумкин:


(1.32)
Агар (1.20), (1.22) ва (1.28) тенгламаларни (1.31)га қўйилса, Ферми сатҳи ҳамда температурадан бошқа барча қолган катталиклар-яримўтказгичнинг тури, киришмаларнинг хили ва концентрацияси билан аниқланишини кўриш мумкин. Демак, WF катталик температуранинг функцияси сифатида ифодаланиши мумкин. Умуман олганда, (1.31) тенглама транцендент бўлиб, у график усулда ечилади. Бироқ кўпчилик амалий ҳолларда маълум соддалаштиришларни амалга ошириш ва шу шароитларда WF ни етарли даражада аниқлик билан топиш мумкин.


1.9.4.1. Хусусий яримўтказгич

Тоза яримўтказгичда Nd, nd ва нолга тенг ва шунинг учун (1.32) га асосан:


(1.33)
Бошқа турдаги яримўтказгичларга тегишли катталиклардан фарқли қилиш учун киришмасиз яримўтказгичнинг барча катталик-лари i индекси билан берилади. Шунинг учун киришмасиз яримўт-казгич учун , , .
У ҳолда (1.26) ва (1.28) ларни қуйидагича ёзиш мумкин:
(1.34)
(1.35)
Демак, хусусий яримўтказгичларда Ферми сатҳи ушбу тенгламадан:
(1.36)
қуйидагича кўринишда топилади:
(1.37)
(1.27) ва (1.29) ифодалардан фойдалансак, учун шундай муно-сабат оламиз:
(1.38)
Электронлар ва ковакларнинг самаравий массалари деярли тенг бўлгани учун (1.38) ифода киришмасиз яримўтказгичларда Ферми сатҳи тақиқланган зонанинг ўртасига жуда яқин ётишини кўрсатади. Шундай қилиб, mp=mn деб қабул қилсак, қуйидагича ёзиш мумкин:
(1.39)
(1.30) ва (1.33) ифодалардан қуйидаги муносабатни олиш мумкин эканлигига эътиборни жалб қиламиз:
(1.40)
Германий учун тақиқланган зонанинг кенглиги эВ ва эканлиги ҳисобга олсак, хона температураси шароитида хусусий ўтказувчанликли германийдаги эркин заряд ташувчилар концентрацияси учун тахминий қийматни оламиз. Тақиқланган зонаси кенглиги 1,12 эВ га тенг бўлган кремнийда эса, .

Download 4,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish