5 мавзу. “Буйрак ва сийдик йўллари касалликларида ҳамшира парвариши”



Download 26,86 Kb.
bet10/12
Sana26.03.2022
Hajmi26,86 Kb.
#512062
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
5 мавзу Буйрак ва сийдик йуллари касалликларида хамшира парвариши

Эндоурологик операциялар.
Эндоурологик операциялар – кичик диаметрли инструментларни тери орқали ёки уретра орқали сийдик аъзоларига киритиб буйрак ва сийдик йўлларида жойлашган тошларни олиб ташлашдир (30-расм).

Операциядан кейинги даврда беморлар бир неча кун давомида сийдик дренаж-найлари билан юришларига тўғри келади. Бир неча кундан кейин шифокор назорати остида ушбу дренаж-найчалар олиб ташланади.


Бундай амалиёт перидурал ёки спинал анестезия остида ўтказилади.


Анъанавий усулда сийдик тош касалликларини даволаш
Анъанавий усулда сийдик тошларини оператив даволашда тери орқали кесма қилиниб сийдик аъзосига (буйрак, қовуқ ва б.) кириб борилади ва ундаги тошлар олиб ташланади.
Ҳар бир операциядан кейинги даврда жароҳатдаги боғлам назорат қилиниб, амалиётдан кейинги даврда қон кетиш белгилари бор-йўқлиги, боғламнинг намланиши (кўпчилиқ ҳолларда сийдик ёки қон билан) назорат қилинади, зарур бўлса шифокорлар томонидан боғлам алмаштирилади.
Операциядан кейинги даврда беморлар бир неча кун давомида сийдик дренаж-найлари билан юришларига тўғри келади. Бир неча кундан кейин шифокор назорати остида ушбу дренаж-найчалар олиб ташланади.


Сийдик тош касаллиги бўлган беморларни реабилитация қилиш ва диспансерлаш
Сийдик тош касаллиги бўлган беморлар мутахассиснинг тавсиясига биноан, консерватив (дорилар билан) ёки оператив (операция) йўли билан даволанилади.
Агар беморда сийдик тош касаллиги сабабли маълум бир операция (пиелолитотомия, уретеролитотомия, цистолитотомия, перкутан операциялар ва бошқалар) ўтказилган бўлса, мутахассиснинг тавсиясига биноан, сийдик йўлларида инфекция мавжуд бўлган ҳолларда, сийдикни бактериологик текширувига асосланган ҳолда, микробларнинг сезувчанлигига мувофиқ равишда антибактериал дориларни қабул қилишни давом эттириш керак.
Антибиотик ва антисептиклар билан профилактик даволаш тўлиқ санацияга қадар давом эттирилиши лозим.
Беморда дренаж-найчалари (нефростомик, цистостомик ва бошқалар) мавжуд бўлган ҳолларда дренажларни парвариш қилиш керак.
Сийдик тош касаллиги бўлган беморларда тошнинг мустақил чиқиб кетиши ёки уни консерватив, жарроҳлик йўли билан бартараф этилиши беморни касалликдан халос этмайди. Кейинги вазифа рецидив (қайта) тошлар ҳосил бўлишининг олдини олишга қаратилган даволаш тадбирларини ўтказишдан иборат.
Беморларни кузатиш ва профилактик даволашни диспансер кузатиш тизимида олиб борилиши лозим. Такрорий текширувларнинг даврийлиги ва ҳажми касаллик характери ва оғирлигига, тош ҳосил бўлиш турига боғлиқ. Бирламчи уролитиаз билан оғриган беморларни диспансеризация қилишда метафилактик тадбирларни ўтказиш даврида, агар бемор метафилактика тадбирларига тўлиқ амал қилаётган бўлса, назорат текширувларини ўтказиш учун оптимал муддат 2 ой ҳисобланади. Рецидивли уролитиаз билан оғриган беморлар метафилактика тадбирларига тўлиқ амал қилаётган бўлса, бу муддат 4 ой ҳисобланади. Бемор метафилактика тадбирларига қисман амал қилаётган бўлса – 36 ой; метафилактика тадбирларига амал қилмаётган бўлса – 48 ой ҳисобланади.
Тош олиб ташлангандан сўнг дастлабки 24 ой ичида беморларнинг диспансеризациясига алоҳида эътибор бериш зарур, чунки айнан шу даврда тошнинг қайта ҳосил бўлиш хавфи юқори ҳисобланади.
Диспансер кузатуви жараёнида рецидив тош ёки сийдик тош касаллиги қайталанишининг ишончли белгилари аниқланган ҳолларда мақсадга қаратилган даволаш чора-тадбирларини амалга ошириш лозим.


Download 26,86 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish