3-Мавзу. Ахборот тизимларидаги жараёнлар ва уларни таркиби, маълумотлар базаси тушунчаси ва уни тузилмаси Режа


Ахборотга ишлов бериш кичик тизими



Download 1,32 Mb.
bet6/10
Sana25.02.2022
Hajmi1,32 Mb.
#294019
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
maruza matni

Ахборотга ишлов бериш кичик тизими адабиётларда кўп холларда маълумотларга ишлов беришнинг автоматлаштирилган тизими (МИАТ) деб аталади, бунда «маълумотлар» тушунчаси «ахборот» тушунчаси билан синоним деб хисобланади.
«Ахборот» тушунчасидан одатда хабарнинг мазмун-моҳиятини таъкидлашни истаган холатларда фойдаланилади. Лекин АИСТ нинг асоси бўлган компьютер хозирча ишлов берилаётган хабарларнинг маъносини идрок
қилишга кодир эмас. Компьютерларга нисбатан кўпинча «маълумотлар» тушунчаси кўлланилади ва компьютер машина элтувчиларда такдим этилган маълумотлар билан операцияларни бажаради, дейилади. Бунда хар кандай белгилар тўплами, унинг мазмунидан қатъи назар, маълумотлар хисобланади. Маълумотларга муайян маъно бериб, уларга ишлов беришни ахборотга ишлов бериш деб кабул килинади. Шунинг учун бундан буён «ахборот» тушунчасидан асосан маъновий мазмуни мухимлигини таъкидлаш зарурияти юзага келган ёки у ўзбек адабиётида кенг кўлланиладиган ва ўрнашиб колган сўз бирикмалари таркибига кирган ҳоллардагина фойдаланамиз.
Ахборотни чиқариб бериш ва тасвирлаш кичик тизими (чиқариш тизими) берилган сўровга жавобни чиқариб беришни таъминлайди, бунда уни фойдаланувчи кабул килиши учун кулай шаклда тақдим этади. Кичик тизим таркибига чиқариб бериладиган хабарнинг зарурий шаклини таъминлаб берадиган дастурлар мажмуи ва чикариб берилаётган ахборот кайд этиладиган (акс этадиган) техник воситалар киради. Сўровга жавоб босиш курилмаси, дисплей, графи^тузгиа^гурли-табло ва индикаторлар ёрдамида чиқариб берилиши мумкин.
Кичик тизимларнинг ўзаро алоқаси ахборот манбалари ва фойдаланувчилар худуд жиҳатдан марказий компьютер якинида жойлашган, деган нуктаи назардан келиб чиқиб баён этилди. Мавжуд ахборот тизимларида ахборот манбалари ва (ёки) фойдаланувчилар аксарият ҳолларда марказий компьютердан юз метрдан юзлаб километргача бўлган масофада жойлашган бўлади. Бундай ҳолларда марказий компьютер билан алока таркибига маълумотларни узатиш канали ва узокда жойлашган терминаллар (улар хозир ўзи компьютер хисобланади) кирадиган кичик алока тизими оркали амалга оширилади.

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish