11- мавзу: Ўрта асрларда шарқ мамлакатлари давлати ва ҳУҚУҚИ


- МАВЗУ: ЎРТА АСРЛАРДА ШАРҚ



Download 1,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/37
Sana13.04.2022
Hajmi1,18 Mb.
#548190
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
12 лекция

11- МАВЗУ: ЎРТА АСРЛАРДА ШАРҚ 
МАМЛАКАТЛАРИ ДАВЛАТИ ВА ҲУҚУҚИ
236 
ЭСЛАБ 
ҚОЛИНГ! 
Араб 
халифалиги VII асрда ташкил топиб, 
XIII 
асргача ҳукм сурган. Араб 
халифалиги тарихини уч даврга 
ажратиш мумкин:
1) 
арабларда 
давлатнинг 
ташкил топишидан то Умавийлар 
сулоласининг 
ҳокимият 
тепасига 
келишигача бўлган вақтга тўғри 
келади ва қарайиб 30 йил давом этади. 
Айнан шу даврдан бошлаб Араб 
халифалигининг ўзига хос белгилари – 
давлат бошлиғи қўлида ҳам дунёвий, 
ҳам диний ҳокимиятнинг қўшилиб 
кетиши содир бўлади.
2) 
Дамашқ (Сурия) даври – 
Умавийлар 
сулола– 
сининг 
ҳукмронлиги даври (661-750 йиллар) 
бўлиб, бу вақтда ўзига хос деспотия 
кўринишидаги 
меросий 
халифа 
бошчилик 
қиладиган 
нисбатан 
марказлашган давлат тошкил топган. 
Xалифа айни пайтда ислом динининг 
ҳам бошлиғи ҳисобланган.
3)Боғдод (Эрон-Месопатамия) 
даври – Аббосийлар сулоласининг 
идора қилиш даври бўлиб, 750-1055 
йилларни 
ўз 
ичига 
олади 
ва 
халифаликнинг турклар томонидан 
босиб олиниши билан тугайди 
кучайди. Бунга уруғ ва қабила зодагонлари бошчилик қиларди. Қабилаларни 
бирлаштириш якка худога сиғиниш – монотеизмни тарғиб қилиш шиори 
остида ўтарди.
Бу давлат теократик – динга 
таянган давлат бўлиб, қулдорлик 
тузумининг емирилиши билан 
феодал давлат сифатида пайдо 
бўлди. 
Муҳаммад 
(САВ) 
вафотидан кейин Абубакр (632- 
634 йиллар), Умар (634-644 
йиллар), Усмон (644-656 йиллар), 
Али (656-661 йиллар) ҳукмронлик 
қилишган. 
Ислом 
таълимоти 
бўйича 
Муҳаммад 
(САВ) 
Аллоҳнинг ердаги ноиби, унга 
умманинг 
йўлбошчиси 
деган 
унвон ҳам Аллоҳ томонидан 
берилган. Бундан кейин ҳеч ким 
Аллоҳнинг ердаги ноиби бўлиши 
мумкин эмас. Ундан кейин фақат 
ўринбосарлар, меросхўрлар, яъни 
халифалар бўлиши мумкин эди
9

Юқоридаги тўрт халифа худди 
шундай 
меросхўрлар 
эди. 
Xалифалар ҳам дунёвий, ҳам 
диний ҳокимият бошлиғи эди. 
Қонун чиқариш, ижро этиш, суд 
ҳокимияти ҳам уларга тегишли 
эди. 
Ушбу 
тўрт 
халифалар 
исломда «хулафо ар-рошидин» 
(«тўғри 
йўлдан 
борган 
халифалар»), диндорлар ўртасида 

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish