1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


§ 4. Ўзак ва аффиксал морфемаларнинг фонетик структураси



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

§ 4. Ўзак ва аффиксал морфемаларнинг фонетик структураси 
Туркий тилларда бирламчи (RI) ва иккиламчи (RII) сўз ўзаклари маъно-
мазмунига кўра, шунингдек, исмлар ва феъл сўз ясалиш системасига кўра 3 
асосий гуруҳга бўлинади: 
1) исмни ифодаловчи сўз ўзаклари: RN (предмет номлари ёки уларнинг 
статик белгиси); 2) феълни ифодаловчи сўз ўзаклари: RV (ҳаракатни 
ифодаловчи – динамик белги); 3) ёрдамчи сўз ўзаклари: RP (сўз бирикмаси ва 
гап таркибида сўзларнинг грамматик муносабатларини ифодаловчи). 
RN типидаги ўзакларга қуйидагилар киради: от (RN1); сифат (RN2); 
равиш (RN3); сон (RN4); ундовлар ва мимемалар (RN5); олмош (RN6). 
RV типидаги ўзакларга фақат феъллар киради (RV). 


 54 
RP типидаги ўзакларга юкламалар (RP1); кўмакчилар (RP2) ва 
боғловчилар (RP3) киради. 
Биринчи ва иккинчи гуруҳ ўзаклар (RN ва RV) бир-биридан фарқ қилувчи 
сўз ясовчи аффикслар системасига эга. Учинчи гуруҳ ўзаклар (RP) сўз ясовчи 
аффиксларга эга эмас. 
Агар ўзак морфемалар сўз лексик маъносининг асосий ядросини ташкил 
этса, аффиксал морфемалар (сўз ясовчи, сўз ўзгартирувчи) лексик маънони 
аниқлаш воситаси ва сўзнинг сўз бирикмаси ва гап таркибидаги вазифасини 
аниқлаш воситаси бўлиб хизмат қилади. 
Лексик-грамматик сўз ясовчи аффиксал морфемаларнинг умумий 
тавсифи. 
Лексик-грамматик сўз ясовчи аффикслар (А) исм ёки феъл ясашига кўра 2 
хил бўлади: (AN), (AV). 
Биринчи гуруҳ аффикслар (ANI)га мисоллар: 
tash-la; bosh-la; boy-i; oq-ar; 
(AV I): bil-im; top-qir; 
(AV II): ko’r-in; qo’rq-ut; 
(AN II): kelin-chak; ko’k-chil/ 
Функционал-грамматик сўз ясовчи аффиксал 
морфемаларнинг умумий тавсифи 
Сўзнинг иккинчи ёки функционал-грамматик асоси ўзак (ёки сўзнинг 
биринчи асоси) ва функционал-грамматик сўз ясовчи аффикслардан иборат 
бўлади. Мазкур аффикслар грамматик категорияларни ифодалайди: бу 
грамматик категорияларга турли субстантив ва атрибутив формалар киради. 
Сўз бирикмаси ва гап таркибидаги сўзларнинг муносабати сўз ўзгаришининг 
янада абстрактроқ формалари билан ифодаланади. Туркий тилларда сўзнинг 
морфологик таҳлили шуни кўрсатадики, сўз ясовчи аффикслар ўз маъноларига 
кўра бир хил эмас. Айримлари сўзнинг лексик асосига қўшилиб, унинг у ёки бу 
лексик-грамматик шаклини ясайди ва лексик маъносини ўзгартиради. 
Айримлари эса сўзнинг лексик маъносини ўзгартирмасдан унга фақат бошқа 
грамматик шаклни беради, холос. 
Функционал-грамматик сўз ясовчи аффикслар (В) разрядни ташкил этади. 
Буларга феъллардаги нисбат ва тус категориялари, отлардаги кичрайтириш 
шакллари, сифатлардаги даража шакллари кабилар киради. Моделлари 
қуйидагича: субстантив (ВI), атрибутив (адъектив) (ВII), атрибутив (адвербал) 
(ВIII). Мисоллар: (BVI): kel-uv, ayt-moq; 
(BVII): kel-ar, kel-gan; 
(BVIII): tur-ip, ol-a. 
(BNII):temir-chi, ish-chan; yo’l-dosh; ot-li; yoz-gi; 
(BNIII): orus-cha; do’st-lar-cha; qashqir-day; 
(BNI): yosh-lik; to’q-chilik; 
(BNIII): boshqa-cha; endi-gi; burun-gi; 
(BNI): to’rt-ov; 
(BNIII): bir-or; 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish