1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


-мавзу: “Туркий тиллар синтактик структурасини



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

8-мавзу: “Туркий тиллар синтактик структурасини 
тарихий-типологик методда ўрганиш” 
Режа: 


 56 
1. Сўз бирикмаси ва гап структураси. 
2. Логик ва грамматик категориялар муносабати. 
3. Сўз бирикмаларининг асосий типлари ва уларнинг таснифи. 
4. Гапни тасниф этиш тамойиллари. 
Адабиётлар: А.: 11, 15; Қ.: 1. 
Билимни текшириш шакли: кластер. 
§ 1. Сўз бирикмаси ва гап структураси 
А.Атрибуция 
Сўзлар--тушунчалар 
1. Содда 
2. мураккаб 
Детерминатив сўз бирикмалари 
1. Содда 
2. Мураккаб 
Тобелашган сўз бирикмалари 
1. Содда 
2. Занжирли 
Комбинациялашган сўз бирикмалари 
1.Битта 
тобелашган 
конструкция 
билан. 
2. Бир неча тобелашган конструкция 
билан. 
II.Предикация 
Сўзлар -- сигналлар 
1. Содда 
2. Мураккаб 


 57 
Гап 
1. Содда 
2. Ёйиқ 
Бир неча қисмли гаплар 
1. Боғланган гаплар 
2. Эргашиш усули билан боғланган гаплар 
2а. Равишдош обороти билан 
2б. Ёйиқ бўлаклар билан 
Комбинациялашган гаплар 
1. Эргаш гапларсиз 
2. Эргаш гаплар билан 
§ 2. Логик ва грамматик категориялар муносабати. 
Юқоридаги схемада кўрганимиздек, тафаккур актлари иккита: 
предикация ва атрибуция. Улар тилда гап ва сўз бирикмаси қолипида 
ифодаланади. 
Логик ва грамматик категориялар ўзаро мос келмаслиги ҳам мумкин. 
Улар ўзаро мос келса, актив конструкция, ўзаро мос келмаса, пассив 
конструкцияни ҳосил қилади. 
Предикация жараёни умумлаштиришлар интеграцияси бўлса, атрибуция 
жараёни дифференциациядир. Шундай қилиб, барча тилларда асосий синтактик 
бирликлар гап ва сўз бирикмаси бўлиб, улар маълум даражада тафаккур 
категорияларининг логик муносабатларини акс эттиради. Субъектнинг логик 
категорияси эганинг грамматик категорияси билан чамбарчас боғлиқ. Субъект 
ягоналик, предикат умумийлик хусусиятларига эга. 
Логик категориялар 
Грамматик категориялар 
Субъект 
Предикат 
Атрибутив 
Объект 
Релятив 
Эга 
Кесим 
Аниқловчи 
Тўлдирувчи 
Ҳол 
Муносабатлари 4 та: 


 58 
1) предикатив алоқа (эга + кесим); 
2) 
атрибутив алоқа (аниқловчи + аниқланмиш); 
3) 
объектив алоқа (тўлдирувчи + кесим); 
4) 
релятив алоқа (ҳол + кесим). 
Субъект объект предикат 
Мисоллар: Бастакор куй басталади (актив конструкция). 
Субъектлашган объект объектлашган субъект предикат 
Куй бастакор томонидан басталанди (пассив конструкция). 
Эганинг формуласи қуйидагича: 
А1 – С1 – А2 – С2
Э К 
(Э – эга, К – кесим, А1 – эга составидаги атрибутив элемент, С1 – эга таркибига 
кирувчи субстантив, А2 – кесим составидаги атрибут, С2 – кесим таркибига 
кирувчи субстантив). М.: Унинг хотини чиройли аёлдир. 
Феъл кесимнинг формуласи қуйидагича: 
П С 
А1 – С1 – А2 –С2 
У кўлнинг суви қурибди (қуриб турур ул). 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish