1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


Сўз ўзгартирувчи аффиксал морфемаларнинг умумий тавсифи



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

Сўз ўзгартирувчи аффиксал морфемаларнинг умумий тавсифи 


 55 
Сўз сўз бирикмаси ёки гапнинг бўлаги сифатида морфологик структураси 
мураккаб шаклдир. Унинг таркиби қуйидагилардан иборат: а) туб ёки ясама 
ўзак; б) туб ёки ясама бирламчи асос (ўзак+лексик-грамматик сўз ясовчи асос); 
в) туб ёки ясама иккиламчи асос (бирламчи асос + функционал-грамматик сўз 
ясовчи аффикс); г) сўз ўзгартирувчи аффикс. 
Агглютинатив тилларда сўз ясовчи ёки сўз ўзгартирувчи аффикслар муайян 
система ва тартибга эга бўлади. Зотан ортиқча звенолар агглютинация 
занжирида тушиб қолиши мумкин. Демак, сўз ўзгартирувчи аффикслар ёки 
тўғридан-тўғри сўзнинг ўзагига қўшилиши мумкин, ёки муайян тартиб асосида 
қўшилиши мумкин. 
Сўз ўзгартирувчи грамматик шакллар системаси туркий тилларда 4 та 
асосий категориялардан иборат бўлади: сон (бирлик ва кўплик), эгалик, 
келишик ва шахс-сон. Бу категориялар юқори даражадаги грамматик 
абстракция ҳисобланади. 
Агар сўзнинг ўзаги максимал маъно ва семантик хусусиятга ва минимал 
грамматик маънога эга бўлса, унинг бирламчи ва иккиламчи асослари лексик-
грамматик ва функционал-грамматик сўз ясалиши ҳосил қилади (сўзнинг 
турлича лексик ва грамматик модификациялари билан тавсифланади). Сўз 
ўзгартирувчи аффикслар эса сўзнинг грамматик шаклланишини тугаллайди 
(сўзнинг сўз бирикмаси ёки гап таркибидаги муносабатларини ифодалайди), 
лекин унинг лексик маъносини ҳеч ҳам ўзгартирмайди. 
Сўз ўзгартирувчи аффикслар (С) ўз таркибига кўра бир хил эмас. 
Уларнинг кўпи фақат субстантив шаклларга қўшила олади. Булар сирасига сон 
(бирлик ва кўплик)(СI), эгалик (CII) ва келишик (CIII) аффикслари киради. Бу 
аффикслар грамматик маъно билан бирга субстантивлик шаклини ҳам намоён 
этади. Масалан, сифатдошга қўшилган сон, эгалик ва келишик аффикслари 
сифатдошни субстантивлаштиради: ol-gan-lar, ol-gan-ga, ol-gan-im. 
Шахс-сон аффикслари (CIV) тарихан атрибутив-аниқловчи шаклдаги сўз 
туркумларига қўшилади: qaraqalpaq (turur) pan. 
Биринчи гуруҳ сўз ўзгартирувчилар қуйидагилар: а) кўплик аффикслари –
-lar, б) эгалик аффикслари: -m, -ng, -si (бирлик); -miz, ngiz,-i/-si (кўплик); в) 
келишик аффикслари: Ø, -ning, -ni, -ga, -da, -dan. 
Иккинчи гуруҳга шахс-сон сўз ўзгартирувчилари киради: -man, –san, Ø 
(бирлик); -mız, -sız, Ø (кўплик). 
(Манба: Н.А.Баскаков. Историко-типологическая морфология тюркских 
языков.(Структура слова и механизм агглютинации). М., 1979. – 273 с.). 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish