1-мавзу. Молиявий таҳлил фанининг назарий асослари Таҳлилнинг замонавий бошқарувдаги роли, ўрни ва аҳамияти


Молиявий таҳлилфанининг предмети, объекти, мақсади, вазифалари, принциплари



Download 413,17 Kb.
bet3/38
Sana24.02.2022
Hajmi413,17 Kb.
#202037
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
1-тема

Молиявий таҳлилфанининг предмети, объекти, мақсади, вазифалари, принциплари
Рақобатдош иқтисодиётга хўжалик юритувчи субъектлар бошқарувини тубдан такомиллаштириш, унингсифат жиҳатдан янги тузилмасини шакллантириш самарадорликни ўз-ўзидан таъминлайдиган механизм эмас. Биринчи навбатда, ишлаб чиқаришга янги техника ва технологияларни жорий этиш, инновацион маҳсулотларни яратиш орқали рақобатдошликни таъминлаш, таркибий ўзгаришларни талаб этади. Бу жараёнлар албатта ишдаги унум ва самарани, натижавийликдаги ижобийликни таъминлашнинг муҳим гарови ҳисобланади. Ишдаги унум ва самара, натижавийликда ижобий ўзгаришлар хўжалик юритувчи субъектларнинг фаолиятини кенг қамровли ва тизимли шаклда доимий ўрганишни, баҳолаш ва таҳлил қилишни талаб этади.
Хўжалик юритувчи субъектлар фаолияти, уни йўлга қўйишдаги кафолатланган эркинликлари ҳамда маълум бир дастаклар асосида тартибланувчи бирликлари доимо таҳлилий ечимлар асосида бошқариб борилади. Худди шу бошқарув оддийдан мураккабга, майдадан йирикка, сабаб-оқибат боғланишларидаги иқтисодий, молиявий таҳлилни йўлга қўйишни талаб этади.
Ҳар битта фан объектив зарурият туфайли пайдо бўлиши ва олдига қўйилган вазифаларни ҳал этиши, моддий ва номоддий оламдагисаволларнинг аниқ ечимини бериши, ҳаёт ва уни гўзаллигини таъминлашнинг муҳим воситасига айланишида тобора ривожланиб боришини ҳисобга оладиган бўлсак, иқтисодий, молиявий таҳлил фанининг ҳам ташкил топганига бир неча асрдан ошганлигини қайд этиш лозим.
Фан шаклланишининг илк кўринишлари қадимги даврларга бориб тақалади. Жумладан унинг илк манбалари Конфуцийлик таълимотига, Қадимги Грециядаги Ксенофот, Аристотель, Қадимги Римдаги Варроон, Санекалар томонидан ёзиб қолдирилган манбаларга бориб тақалади.
Ўрта асрларда таҳлилга оид манбаларни иқтисодий назария фанининг таркибида макро ва микро иқтисодий таҳлил ечимлардан фойдаланилганлигини кўриш мумкин (Антуан Монкреть, У.Петти, Д.Рикардо, А.Смит, С.Сисмонди ва бошқалар).
Замонавий иқтисодий таҳлил фанининг вужудга келишини ва ривожланишини олимлар кўпинча бухгалтерия ҳисоби, назорат, аудит фанларининг вужудга келиши ва ривожланиши билан боғлашади.
Фаннинг ривожланишида хорижлик олимлардан: И. Аринушкин, М.И. Баканов, Л.Е. Басовский, Д. Блисс, Б. Барнгольц, М.А. Бахрушина, В.В.Бочаров, С.Ю. Буевич, О.Н. Волков, Р.Я. Вейцман, Н.В. Войтоловский, Н.Р. Вейцман, Л.Т. Гиляровская, А.И. Гингзбург, П. Герстнера, Л.В. Донцова, Д.А. Ендовицкий, О.В. Ефимова, Б.Т. Жарылгасов, И.И. Каракоз, В.Е.Керимов, В.В. Ковалев, Л.И. Кравченко, В.Г. Когденко, А.Я. Локшин, Н.П. Любушин, Е.И. Майданчик, А.Ш. Маргулис, М.В. Мельник, А.И.Муравьев, Е.В. Негашев, Н.А. Никифорова, А.Ю. Петров, В.И. Петрова, Г.В. Савицкая, В.И. Самбровский, А.И. Сумцова, С.К. Татур, А.Я. Усачев, И.Шер, А.Е. Хорин, П.Н. Худяков, А.Д. Шеремет, И.А. Шоломович, Ўзбеккистонлик олимларданН.А.Хан, С.Х.Абдулятипов, И.Т.Абдукаримов, Ё.Абдуллаев, А.Т.Ибрагимов, А.В.Вахобов, М.Қ. Пардаев, М.Ю.Рахимов, А.Усанов, Н.Ф.Ишонқулов, Б.Ж.Хакимов, А.А.Абдуғаниев, У.А.Нурманов, Г.А. Ибрагимов, У.Қ.Яқубов,З.А.Сагдиллаева, Т.Ш.Шоғиясов, С.Шоалимов, Б.Исроилов, Ю.С.Саттаров, Р.Кўчқоров, Д.Қ.Қудбиев, И.О.Волжин, В.В.Ергашбаев, З.Н. Қурбонов, Ш.У.Хайдаровларнинг ҳиссалари каттадир. Таҳлил фанининг ривожланишида айниқса Тошкент ва Самарқанд мактаби вакилларинингҳиссаси алоҳида эътироф этилади.
Бухгалтерия ҳисоби, аудитнинг фан сифатида шаклланиши ва ривожланиши ҳам иктисодий, молиявий таҳлил фанининг пайдо бўлиши муҳим туртки бўлди дейиш мумкин.
Унинг шаклланиши ва ривожланишига оид манбаларда италян математиги Лука Почиоланинг “Счетлар ва ёзувлар ҳақидаги трактати” алоҳида ўрин тутади.
Таҳлил фанининг фан сифатида шаклланганлигига унча кўп вақт бўлгани йўқ. Унга доир чоп этилган фундаментал манбалар ХХ асрнинг 20-30-йилларига келибгина чоп этила бошланди.

Download 413,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish