1-мавзу: кириш



Download 14,93 Mb.
bet7/112
Sana18.02.2022
Hajmi14,93 Mb.
#454963
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   112
Bog'liq
19-20 ТМ УМЛ 2021-2022 лотин

Назорат саволлари:



  1. Пахта толасининг хусусиятлари ва кўрсаткичлари.

  2. Чигитли пахтадан олинадиган маҳсулот турлари, фоизда.

  3. Каноп толасини олиш технологик схемаси.

  4. Жун толасининг турлари.

  5. Табиий ипак ипларининг олиниши.

  6. Тошпахта толасининг олиниши

Таянч иборалар:

Пахта, тола, ўрта толали ғўза, узун толали ғўза, ўтсимон ғўза, дарахтсимон ғўза, ҳосилдорлик, кунжара, шулха, чигит, момиқ, поя, пўстлоқ, каноп, зиғир, жут, манилла сизал, Жун, дағал жун, тивит, аминокислота, кератин, табиий жун, тикланган жун, ювилган жун, руно, пилла, табиий ипак, грена, қурт, ғумбак, капалак, тут, эман, фиброин, тошпахта, асбеат, маъдан.


3-MAVZU: KIMYOVIY TOLA, IPLARNING OLINISHI VA XUSUSIYATI



Ma’ruza mavzusining rejasi:

a) Kimyoviy tolalarni ishlab chiqarishning o’sish sabablarii;
b) viskoza tolasining olinishi va xusuiyatlari;
v) atsetat tolasining olinishi va xusuiyatlari;
g) kapron, nitron, va lavsan tolasining olinishi va xusuiyatlari;
d) shisha tolasining olinishi va xusuiyatlari;
y) metalsimon iplarning olinishi va xusuiyatlari.

Тўқимачилик саноатида табиий толалар билан биргаликда кимёвий толалар ҳам ишлатилади.


1855 йилда Швейцария олими Ж.Одемар тут дарахтининг пўстлоғидан сунъий ипакни олиш патентини олган.
1878-84 йилда Француз муҳандиси Шарданэ эритмадан сунъий ипакни олиш бўйича патент олган. Шу давр сунъий ипларнинг яратилиши санаси деб ҳисобланади.
1904-1905 йил Англияда вискоза ипини ишлаб чиқариш бошланган.
1909 йилда Россияда Митиши шаҳрида вискоза ипи ишлаб чиқарилган.
1912 йилда Франция олими Жирар тўда вискоза ипини (жугут) кесиш усули билан штапел толаларини ишлаб чиқаришга патент олади.
1930 йилда синтетик толалар олиш усуллари яратилади.
1939 йилда Америка олими Карозерс, немис олими Шлак ва рус олими Роговинлар синтетик толаларни ишлаб чиқариш технологиясини яратдилар.
Кимёвий толаларни ишлаб чиқаришнинг ўсиш сабаблари.
1. Кўп давлатлар тибиий хом ашё базасига эга эмас.
2. Кам харажжат билан бошланғич хом ашёни олиш мумкин.
3. Кимёвий толаларни ишлаб чиқариш учун кам капитал маблағ талаб қилинади.
4. Олинадиган толаларнинг хусусиятларини олдиндан режалаштириш мумкин.
5. Дунё бўйича аҳоли ўсмоқда, уларни табиий толадан олинган кийим-кечаклар билан таъминлаш қийин.
6. Замонавий техникаларда янги хусусиятларга эга бўлган толаларни ишлатиш эҳтиёжи катта.
Кимёвий толаларни олиш жараёни қуйидаги босқичлардан иборат.
1. Толаларни олиш учун хом ашёни тайёрлаш. Сунъий толаларни ишлаб чиқаришда хом ашё сифатида пахтадан ёки дарахтлардан ажратилган целлюлоза, ҳамда баъзи бир оқсил моддалар ишлатилади. Синтетик толаларни олиш учун қуйи молекулали моддалардан синтез йўли билан полимерлар ишлаб чиқарилади.

Download 14,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   112




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish