1. Машқда қийналсанг жангда осон бўлади. Илм олиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир. (Ҳадис)


Кимёвий реакцияларнинг ташқи аломатлари



Download 1,02 Mb.
bet24/38
Sana21.02.2022
Hajmi1,02 Mb.
#46100
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   38
Bog'liq
кимё амалий 1&

Кимёвий реакцияларнинг ташқи аломатлари – реакция борганлигини кўрсатувчи белгилар.
1) Ранг ўзгариши; 2) Газ модда ажралиши; 3) Чўкма тушиши; 4) Кўп миқдорда иссиқлик ажралиши ва ҳ.к. Демак, юқорида саналган ҳолатларнинг камида биттаси кузатилса реакция содир бўлганини билдиради.
Кимёвий реакцияларнинг классификацияси


Кимёвий реакцияларни энергиясига қараб 2 турга ажратамиз.

  1. Экзотермик реакциялар – иссиқлик ажралиши билан борадиган реакциялар. Экзотермик сўзи грекчадан олинган бўлиб, “экзо” ташқарига, “термос” иссиқлик деган маънони англатади. Экзотермик реакциялар тенгламалари қуйидаги тартибда ёзилади. А + В = C + Q ёки (- H). + Q ёки (- H) иссиқлик ажралишини билдиради.

  2. Эндотермик реакциялар – иссиқлик ютилиши билан борадиган реакциялар. Эндотермик сўзи грекчадан олинган бўлиб, “эндоичкарига, “термос” иссиқлик деган маънони англатади. Эндотермик реакциялар тенгламалари қуйидаги тартибда ёзилади. А + В = C – Q ёки (+ H). – Q ёки (+ H) иссиқлик ютилишини билдиради.

Ажраладиган ёки ютиладиган иссиқлик миқдори кўрсатилган реакция тенгламалари термокимёвий реакция тенгламалари дейилади. Кимёвий реакция натижасида ажралган ёки ютилган иссиқлик миқдори реакциянинг иссиқлик эффекти дейилади. Реакциянинг иссиқлик эффекти икки хил усулда ҳисобланади.


1) Реакцияда қатнашаётган моддаларнинг ҳосил бўлиш иссиқликларидан фойдаланиб;

2) Реакцияда қатнашаётган моддаларнинг ёниш иссиқликларидан фойдаланиб.

Ҳосил бўлиш иссиқлиги – оддий шароитда (25оС ёки 298 К) 1 мол модданинг оддий моддалардан ҳосил бўлганда ажралган ёки ютилган иссиқлик миқдори. Оддий моддаларнинг ҳосил бўлиш иссиқлиги 0 (нол)га тенг. Масалан: S – олтингугурт, O2кислород, Fe – темир ва ҳ.к.
Ёниш иссиқлиги – оддий шароитда (25оС ёки 298 К) 1 мол модданинг ёнишидан ажралган иссиқлик миқдори. Моддаларнинг энг юқори валентли бирикмалари ёниш иссиқлиги 0 (нол)га тенг. Масалан: CO2карбонат ангидрид, SO3сулфат ангидрид, CaCO3 – оҳактош, H2O – сув, P2O5 – фосфор (V) оксиди, MgO – магний оксиди ва ҳ.к.



Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish