1. Машқда қийналсанг жангда осон бўлади. Илм олиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир. (Ҳадис)



Download 1,02 Mb.
bet2/38
Sana21.02.2022
Hajmi1,02 Mb.
#46100
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38
Bog'liq
кимё амалий 1&

Модданинг хоссаси – моддаларнинг бир-бирига ўхшайдиган ва бир-биридан фарқ қиладиган белгилари. Моддаларнинг хоссалари кимё нуқтаи назаридан иккита синфга бўлинади: 1) Модданинг физик хоссалари: зичлик, таъм, ранг, агрегат ҳолат (газ, суюқ, қаттиқ ва плазма), қайнаш, эриш, суюқланиш, музлаш ҳароратлари, иссиқлик ва электр ўтказувчанлик, қовушқоқлик, эластиклик ва ҳ. 2) Модданинг кимёвий хоссалари: металл, металмас, кислота, асос ва амфотерлик, ёниш ва ҳ. Масалан: Сув (H2O) – 1) зичлиги бирга тенг бўлган таъмсиз, рангсиз суюқлик, 1000С да қайнайди, 00С да музлайди, иссиқлик ва электр токини ёмон ўтказади. 2) ёнмайдиган, нейтрал модда.
Молекула – модданинг хоссаларини ўзида мужассамлаштирган энг майда заррачаси. Масалан: Шакар сувда эритилганда молекуларга ажралиб кетади ва шу билан бирга барча хоссалари сақланиб қолади. Молекулалар атомлардан ташкил топган.
Атом – мусбат зарядланган ядро ва манфий зарядланган электронлардан иборат электронейтрал заррача. Ҳозирги кунда 2000 дан ортиқ атом фанга маълум. Атом – грекчадан олинган бўлиб, “бўлинмас” деган маънони англатади. Тахминан 25 аср (2500 йил) олдин “АТОМ” тушунчасини юнон философи Демокрит ва унинг устози Левкипп фанга киритган. Атомлар барча оддий ва мураккаб моддалар молекуларининг таркибини ташкил қилади.
Ядро – атомнинг асосий массаси тўпланган мусбат зарядли заррача бўлиб, лардан ташкил топган. Протон ва нейтронлар йиғиндиси нуклонлар ҳам дейилади. Нуклон – мусбат заряд маъносида келади.
Протон – ядронинг таркибий қисми бўлиб, ядро заряди дейилади. Грек тилидан олинган. Бирламчи ёки дастлабки деган маънони англатади. Ҳар бир элементнинг даврий системадаги жойлашган рақами протонлар сонига тенг. Унинг нисбий массаси 1 га, заряди + 1 га тенг.
Нейтрон – ядронинг таркибий қисми. Грек тилидан олинган бўлиб, оралиқ деган маънони англатади. Нейтронлар сони Атом массасидан протонлар сонининг айирмасига тенг (N = Ar – Z) Ar – нисбий атом масса, Z – протонлар сони, N – нестронлар сони. Унинг нисбий массаси 1 га, заряди нолга тенг.

Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish