1. Машқда қийналсанг жангда осон бўлади. Илм олиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир. (Ҳадис)



Download 1,02 Mb.
bet23/38
Sana21.02.2022
Hajmi1,02 Mb.
#46100
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   38
Bog'liq
кимё амалий 1&

Физик ҳодисаларда модда молекула даражасигача ўзгаради, лекин молекулалар ўзгармайди – сақланади. Ядровий жараёнлар ҳам физик ўзгаришларга киритилган (Физика фанининг ўрганиш соҳасидан келиб чиқиб). Физикавий ҳодисаларга эриш, синиш, чўзилиш, музлаш, суюқланиш, қайнаш, буғланиш, қотиш, аралашиш – диффузия, сублимация, коагуляция, ҳайдаш, кристалланиш, сиқиш, амалгаммалар ҳосил бўлиши, қиров тушиши, майдаланиш ва ҳ.к. ларни мисол қилиш мумкин.
Сублимация – модданинг қаттиқ ҳолатдан суюқланмай туриб буғланиши. Масалан: йод – I2, нафталин – C10H8р. бўлиб ўрганилади. 1) Физик ҳодисалар ва 2) Кимёвий , қуруқ муз – СО2 ва ҳ.к.
Коагуляция – аралашмадан модда зарраларининг ўзаро бирлашиб, йириклашиб чўкиши. Масалан: лойқа сувнинг тиниши, чангнинг тининши ва ҳ.к.
Амалгаммалар – металларнинг симоб – Hg билан қотишмалари.
Кимёвий ҳодисаларда модда атом даражасигача ўзгаради. Бунда молекула бошқа молекулага айланади, лекин атомлар ўзгаришга учрамай, қайта гуруҳланиб бошқа молекулаларга айланади. Кимёвий ҳодисаларга ёниш, ачиш, чириш, ранг ўзгариши, занглаш, портлаш, парчаланиш, туташ каби ҳодисаларни мисол қилиш мумкин. Кимёвий ҳодисалар асосида кимёвий реакциялар ётади.
Кимёвий реакция – моддалар молекулаларининг ўзаро таъсири натижасида янги модда молекулаларининг ҳосил бўлиш жараёни. Масалан: CH4 + 2O2 = CO2 + 2H2O ва ҳ.к. Кимёвий реакцияларнинг содир бўлганлигини ташқи аломатларидан билиш мумкин.
Кимёвий реакцияларнинг тенгламалари – кимёвий жараённи реакцияга киришаётган ва ҳосил бўладиган моддаларнинг формулалари ва коэффициентлар ёрдамида шартли ифодалаш. Масалан: табиий газнинг ёниши кимёвий жараён ҳисобланади, шу жараёнда метан молекулалари кислород молекулалари билан реакцияга киришиб, карбонат ангидрид ва сув ҳосил бўлади. Шу жараённи моддаларнинг (метан, кислород, карбонат ангидрид ва сув) формулалари ёрдамида ифодаласак бу реакция тенгламаси дейилади. CH4 + 2O2 = CO2 + 2H2O ва ҳ.к.

Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish