1. Машқда қийналсанг жангда осон бўлади. Илм олиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир. (Ҳадис)


Кислота, асос ва тузларнинг диссоциланиши



Download 1,02 Mb.
bet32/38
Sana21.02.2022
Hajmi1,02 Mb.
#46100
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   38
Bog'liq
кимё амалий 1&

Кислота, асос ва тузларнинг диссоциланиши.

Суюқланмаларида ёки сувдаги эритмаларида водород катонларига ва кислота қолдиғи анионларига ажраладиган мураккаб моддалар кислоталар дейилади. Кислоталар босқичма-босқич диссоциланади.



I) HCl = H+ + Cl–
I) HNO3 = NO3– + H+

I) H2SO4 = HSO4– + H+
II) HSO4– = SO42– + H+

I) H3PO4 = H2PO4– + H+
II) H2PO4– = HPO42– + H+
III) HPO42– = PO43– + H+

Суюқланмаларида ёки сувдаги эритмаларида металл катонларига ва гидроксид анионларига ажраладиган мураккаб моддалар асослар дейилади. Асослар босқичма-босқич диссоциланади.

I) NaOH = Na+ + OH–
I) CsOH = Cs+ + OH–

I) Ca(OH)2 = CaOH+ + OH–
II) CaOH+ = Ca+2 + OH–



I) Al(OH)3 = Al(OH)2+ + OH–
II) Al(OH)2+ = AlOH2+ + OH–
III) Al(OH)2+ = Al+3 + OH–

Суюқланмаларида ёки сувдаги эритмаларида металл катонларига ва кислота қолдиғи анионларига ажраладиган мураккаб моддалар тузлар дейилади. Тузлар бир босқичда диссоциланади.



NaBr = Na+ + Br–
Ba(NO3)2 = Ba+2 + 2NO3–

Al2(SO4)3 = 2Al+3 + 3SO42– NH4Cl = NH4+ + Cl–

CuSO3 = Cu+2 + SO32–



Диссоциланиш механизми

Электролитлар сув молекулалари таъсирида ионларга ажралади. Сув диполлари электролитни манфий ва мусбат ионларга ажратиб, ионларни ўраб олади.






Кислоталар молекуласидан эритмада ёки суюқланмада ажралган водород катионлари сони кислотанинг асослиги дейилади. Масалан:





Бир асосли кислота

HNO3 = NO3– + H+
H3PO2 = H2PO2- + H+

Икки асосли кислота



H2SO4 = SO4– + 2H+
Н3РО3 = HPO32- + 2H+

Уч асосли кислота

H3PO4 = PO4– + 3H+

Тўрт асосли кислота

Н4Р2О7 = Р2О74- + 4H+

Асосларнинг кислоталиги эритмада ёки суюқланмада ажралган гидроксид анионлари сони асосларнинг кислоталиги дейилади. Масалан:



Бир кислотали асос

NaOH = Na+ + OH–

Икки кислотали асос

Ca(OH)2 = Ca+2 + 2OH–

Уч кислотали асос

Al(OH)3 = Al+3 + 3OH–








Шароитга қараб ҳам водород катионлари, ҳам гидроксид анионлари ҳосил қиладиган мураккаб моддалар амфотер электролитлар (амфолитлар) дейилади. Масалан: сув – H2O = H+ + OH, амфотер асослар (Be(OH)2 Zn(OH)2 Al(OH)3 Fe(OH)3 Mn(OH)3 MnO(OH)2 Cr(OH)3) ҳам амфолитларга киради.



Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish