1 маъруза Кимёвий технология


маъруза Кимёвий технологик жараёнлар



Download 276,62 Kb.
bet8/10
Sana21.02.2022
Hajmi276,62 Kb.
#62412
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Ким Тех Маъруза

3 маъруза


Кимёвий технологик жараёнлар
Кимёвий технологик жараёнлар классификацияси
Кимёвий технологик жараёнлар уларни боришини характерловчи кинетик қонуниятларга қараб 5 турга бўлинади:
1. Механик жараёнлар
2. Гидромеханик жараёнлар
3. Иссиқлик жараёнлари (Иссиқлик алмашинув жараёнлари)
4. Массаалмашинув жараёнлари
5. Кимёвий жараёнлар (кимёвий кинетика қонуниятларига бўйсинувчи)
1. Гидромеханик жараёнларнинг тезлиги гидромеханика қонунлари билан белгиланади. Бундай жараёнларга газ ва суюқликларни жойдан жойга кўчириш, суюқ ва газли бир жинсли бўлмаган тизимларни ажратиш ва бошқалар киради.
2. Иссиқлик жараёнларининг тезлиги иссиқлиқ алмашиниш қонунлари билан белгиланади. Бундай жараёнларга суюқлик ва газларни қиздириш ва совутиш, буғларни конденсатлаш, суюқликларни қайнаши киради. Одатда иссиқлик жараёнлари тезлигига иссиқлик алмашинув қурилмаларидаги гидродинамик шароитлар катта таъсир кўрсатади.
3. Массаалмашинув жараёнлари тезлиги массани бир фазадан иккинчи фазага кўчиши қонуниятлари билан белгиланади. Бундай жараёнларга абсорбция, экстракция, суюқликларни ҳайдаш, қуритиш каби жараёнлар киради.
Одатда масса алмашиниш тезлигига массаалмашинув қуриламларидаги гидродинамик шариоит, ҳамда таъсирлашаётган фазаларга иссиқлик узатиш (чиқариш) тезлиги сезиларли таъсир кўрсатади
3. Кимёвий жараёнлар тезлиги кимёвий кинетика қонуниятлари билан белгиланади. Кўпчилик ҳолатларда кимёвий жараёнларнинг тезлиги масса ва иссиқлиш узатиш тезлигига боғлик, улар эса ўз навбатида кимёвий ускунадаги (реактор) гидродинамик шароитга боғлиқ.
5. Механик жараёнлар қаттиқ жисмлар механикаси қонуниятлари билан таърифланади. Уларга қаттиқ материалларни майдалаш, ажратиш (классификациялаш) ва аралаштириш каби жараёнлар мисол бўлади.
Массаалашинув жараёнлари ва аппаратлари
Модданинг бир фазадан иккинчи фазага ўтиши билан борадиган жараёнлар массаалмашинув жараёнлари деб аталади.
Массаалмашинув жараёнларини харакатлантирувчи куч кимёвий потенциаллар фарқи хисобланади. Кимёвий технологияда эса бу ҳолатни концентрациялар фарқи орқали ифодаланади.
Массаалмашинув жараёнлари саноатда кенг қўлланилиб, уларнинг асосийларига қуйидагилар киради:
1. Абсорбция жараёнлари
2. Ҳайдаш ва ректификация жараёнлари
3. Экстракция (суюқликларни) жараёнлари
4. Адсорбция жараёнлари
5. Ионалмашинув жараёнлари
6. Эритиб экстракция қилиш жараёнлари
7. Қуритиш жараёнлари
8. Кристаллаш жараёни
9. Мембрана жараёнлари

Download 276,62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish