1-лоборатория иши


Муавр – Лапласнинг лоқал ва интеграл теоремалари



Download 1,14 Mb.
bet11/20
Sana29.04.2022
Hajmi1,14 Mb.
#592081
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   20
Bog'liq
Эхтимоллар назарияси лабораторияUZСиртқи

Муавр – Лапласнинг лоқал ва интеграл теоремалари.
Биз та синашда ҳодисанинг роса марта рўй бериш эхтимолини хисоблашга имкон берадиган Бернулли формуласини келтириб чиқардик. Формулани келтириб чиқаришда ҳодисанинг ҳар бир синашда рўй бериш эхтимоли ўзгармас деб фараз қилдик. Осонгина кўриш мумкин, Бернулли формуласини нинг катта қийматларида қўллаш қийин, чунки формула катта сонлар устида амаллар бажаришни талаб қилади. Бундай савол тўғилиши табиий: бизни кизиктираётган эхтимолни Бернулли формуласини қўлламасдан хисоблаш ҳам мумкинми? Ха, мумкин экан. Лапласнинг лоқал теоремаси синашлар сони етарлича катта бўлганда ҳодисанинг та тажрибада роса марта рўй бериш эхтимолини таркибий хисоблаш учун асимптотик формула беради. Айтиб утиш керакки, хусусий холда, чунончи, бўлганда асимптотик формулани 1730 йилда Муавр топган эди; 1783 йилда эса Муавр формуласини Лаплас 0 ва 1 дан фарқли ихтиёрий p учун умумлаштирган. Шунинг учун бу ерда сўз бораётган теоремани баъзан Муавр – Лаплас теоремаси деб аталади.
Муавр – Лапласнинг локал теоремаси. Агар ҳар бир синашда ҳодисанинг рўй бериш эхтимоли ўзгармас бўлиб, ноль ва бирдан фарқли бўлса, у холда та синашда ҳодисанинг роса марта рўй бериш эхтимоли тақрибан ( қанча катта бўлса, шунча аниқ)

функциянинг даги қийматига тенг.
функциянинг аргументнинг мусбат қийматларига мос қийматларидан тузилган жадваллар мавжуд. Функция жуфт, яъни бўлганлиги учун бу жадваллардан аргументнинг қийматлари манфий бўлганда ҳам фойдаланилади. Шундай қилиб, та эркли синашда ҳодисанинг роса марта рўй бериш эхтимоли тақрибан қуйидагига тенг:

бу ерда
Муавр – Лапласнинг интеграл теоремаси.
Яна фараз килайлик, синаш ўтказилаётган бўлиб, уларнинг ҳар бирида ҳодисанинг рўй бериш эхтимоли ўзгармас ва га тенг бўлсин. та синашда ҳодисанинг камида та ва кўпи билан марта рўй бериш эхтимоли ни қандай хисоблаш мумкин (қисқалик учун «...дан ... мартагача» деймиз)? Бу саволга Лаплас теоремаси жавоб беради.

Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish