1. Fanning mohiyati. Fan


Dialektika tamoyillari, ularning ilmiy bilishdagi o`rni



Download 96,88 Kb.
bet16/36
Sana23.02.2022
Hajmi96,88 Kb.
#161430
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   36
Bog'liq
1. Fanning mohiyati. Fan

24.Dialektika tamoyillari, ularning ilmiy bilishdagi o`rni.
Dialektika tamoyillari: Dialektika olamni undagi narsa, hodisa, jarayonlar mohiyatini to`g`ri anglash imkonini beradi. rivojlanish, ob`ektivlik; har tomonlamalik; determizm, tarixiylik, tizimlilik, yagonalilikning qarama-qarshiliklardan tashkil qopganligi.
Диалектика илмий билиш усули, илм-фан тараккиёти конунларини урганадиган фалсафий метод сифатида XVII-XVII асрлардан бошлаб кенг куллана бошлади. Диалектика методининг марказида ривожланиш (тараккиёт) гояси ётади. Ривожланиш деганда: а) янги сифатга эга объект (нарса ва ходиса)нинг пайдо булиши; б) харакат, узгариш, тараккиёт борликдаги барча нарсаларнинг энг мухим сифати эканлиги ва мукаррарлиги; в) тараккиётдаги илгариланма харакат (прогресс) ва оркага кайташ (регресс)нинг узаро алокадорлиги; г) унинг зидциятли тарзда кечиши; д) тараккиётнинг спиралсимон характерда юз бериши назарда тутилади.
Оламнинг барча куриниш (табиат, жамият. инсон)ларида кечадиган тараккиёт жараёнлари объектив диалектика, инсон билимлари ривожи мубъектив диалектика тушунчаларида ифодаланади.
Диалектика илмий билишнинг энг умумий , универсал методи ва методологияси хисобланади. Илмий билишнинг диалектик методи деганда:
а) диалектика тафаккурлаш (фикр юритиш) усули; б) диалектика категория лари; в) диалектика конунлари – хамда г) диалектика тамойиллари назарда тутилади.
Тафаккурлаш (фикрлаш) услуби деганда оламни, ундаги нарса ва ходисаларни англаш, тушуниш назарда тутилади.
1. Тафаккурлаш услуби объектив борликнинг инсон онгидаги воситали инъикосидир. Унда хиссий ва мантикий билиш натижалари умумлаштирилган холда акс эттирилади.
2. Инсон тафаккурида акс этган буюмлар мантикий образлар тушунчалар, мулохазалар, хулосаларда намоён булади.
3. Муайян тушунчалар, мулохазалар ёрдамида эришилган билимлар мохиятини мантикий англаб олиш фалсафий тафаккур услубининг узига хос томонини ташкил этади. Бундай англаб олишга кайта-кайта мулохаза килиш (фикр юритиш) оркали зришилади. Натижада инсон онгида акс этган турли нарсалар, ходисалар хамда уларнинг томонлари, хоссалари уртасидаги богланишлар билимлар шаклида намоён булади. Дастлаб, диалектик ва софистик тафаккур усуллари кадимги юнон фалсафасида ишлаб чикилган. Диалектик тафаккурлаш (фикрлаш) усули диалектик методнинг мухим элементи хисобланади.
Диалектик фикрлаш деганда оламни, ундаги предмет, нарса ва ходисаларни кандай булса, шундайлигича тугри англаш назарда тутилади. Оламдаги хеч бир нарса, ходиса уз-узича, мустакил, алохлда мавжуд була олмайди. Нарса ва ходисалар узаро бир-бирини такозо этади, факат алокадорликда (богланишда) мавжуд булади ва шу асосда оламнинг яхлитлигини ташкил этади..
Оламдаги нарса ва ходисалар орасидаги алокадорлик (таъсир ва акс таъсир)лар улардаги харакат, узгариш, тараккиёт жараёнларини келтириб чикаради.
Бундан келиб чикадиган хулоса шуки, инсон оламни тугри англамоги (тушунмоги) учун ундаги нарса ва ходисаларни узаро алокадорликда ва узлуксиз кечадиган харакат, узгариш, тараккиёт жараёнида урганмоги лозим булади.

Download 96,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish