1-боб. “Қишлоқ ХЎжалиги иқтисодиёти”фанининг предмети, Ўрганиш услублари, мақсад ва вазифалари


Кўпчилик қишлоқ хўжалиги корхоналари бир неча хил товар



Download 0,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/11
Sana24.02.2022
Hajmi0,58 Mb.
#237433
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
“Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти” фанининг предмети, вазифаси ва услублари

8. Кўпчилик қишлоқ хўжалиги корхоналари бир неча хил товар 
маҳсулоти ишлаб чиқаради. Деҳқончилик ва чорва маҳсулотлари айнан 
битта хўжалигида етиштирилади. Чунки деҳқончилик чорва молларини озуқа 
билан таъминласа, чорвадан олинган гўнг органик ўғит сифатида хизмат 
қилади. 
9. Кўп сонли қишлоқ хўжалиги товар ишлаб чиқарувчилари 
бозорда рақобат муҳитини шакллантиради. 


Аграр муносабатлар жамият иқтисодий муносабатлар тизимининг 
ажралмас ва муҳим таркибий қисми ҳисобланади. Мазкур муносабатлар 
қишлоқхўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш, тақсимлаш, айирбошлаш ва 
истеъмол қилиш борасида хуқуқий ва жисмоний шахслар ўртасидаги 
муносабатларни ифода этади. Қишлоқ хўжалигида асосий ишлаб чиқариш 
воситаси сифатида ерга бўлган мулкчилик муносабатлари аграр 
муносабатларнинг ядроси ҳисобланади. 
 2000 йилда Ўзбекистон ЯИМ нинг учдан бир қисми қишлоқ 
хўжалигида яратилди. Кейинчалик ЯИМ да қишлоқ хўжалигининг улуши 
16,6 % даражасигача қисқарган бўлса ҳам, унинг улуши келажакда 8-10% 
ни ташкил иш белгилаб олинган.
Мамлакатимиз ялпи ички маҳсулотида қишлоқ хўжалигининг улуши 
аста-секин пасайиб бормоқда. Масалан, 20 йил давомида у ўзининг 2000 
йилдаги 30,4% даражасидан 2015 йилда 16,6 % гача қисқарди. Бу иқтисодиёт 
индустриал секторнинг аграр сектордан бир мунча илгарилаб кетганлигидан 
далолат беради. ЯИМни яратишда қишлоқ хўжалигининг улуши ишлаб
чиқариш 
кучлариривожланишдаражасиганисбатантескарибоғлиқдир.
Масалан, ривожланаётган мамлакатларда моддий ишлаб чиқаришда 
мазкур соҳанинг улуши 2000 йилдаги 36,3 % дан 2015 йилда 20,5 % гача 
пасайди. 
1.3. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти фанининг тадқиқот усуллари 
Иқтисодий тадқиқотлар ўрганишнинг мураккаб жараёни ҳисобланиб, 
ўз ичига мавзуни асослаш, мақсад ва вазифаларни белгилаб олиш, 
таҳлилқилинадиган объектларни танлаб олиш, тадқиқот натижаларини 
амалиётда қўллаш бўйича назарий ва амалий тавсияларни ишлаб чиқиш 
кабиларни қамраб олади.
Иқтисодий тадқиқотлар асосида услубият ётади.

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish