1. Асинхрон двигателларнинг роторлари хакида тушунча



Download 0,59 Mb.
bet2/16
Sana25.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#261541
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
4. Двигателнинг тypгyн ишлаш холати.
Одатда, бирор системанинг масалан, двигатель ва у харакатга келтираётган механизмнинг бир меъёрда ишлаши бирор куч таъсирида бузилганда, система уз-узидан аввалги ишлаш холатига кайтишга интилса ва натижада аввалгидек ишлай бошласа, бундай система тургун ишлайдиган система дейилади. Масалан, двигатель номинал момент ва номинал сирпаниш билан ишлаб турган булсин. Маълумки, двигатель валидаги нагрузка киймати узгариши билан унинг айлантирувчи моменти хам узгаради. Масалан, номинал шароитда ишлаб турган двигателда нагрузка моменти 2) Купайса, моментларнинг мувозанати бузилади, яъни Мн ва Мст тенг булмай колади:
Мн < Мо = М2 = Мcт.
Бу двигателнинг тезлиги камая бошлайди ва сирпаниши ортади. Бу двигатель электромагнит моментининг Купайишига олиб келади. Электромагнит момент статик момент билан тенглашгунча усиб боради, натижада двигатель момент ва сирпанишнинг бошка кийматида яна тургун ишлай бошлайди.
Двигатель тургун ишлаб турганда, агар нагрузка моменти кандайдир кийматдан камайса, унда статик момент электромагнит моментдан кичик булади, яъни:
Mн>M0=M2=Mcт.
Бунда двигателнинг тезлиги орта бошлайди ва сирпаниши камаяди. Бу уз навбатида электромагнит моментнинг камайишига олиб келади ва у статик момент билан тенглашгунча камаяди. Бунда двигатель момент ва сирпанишнинг бошка кийматида уз-узидан яна тургун ишлай бошлайди. Шунинг учун хам характеристиканинг бу кисмини двигатель тургун ишлайдиган кисми дейилади. Характеристиканинг ВА кисмида двигатель тургун ишлай олмайди. Двигатель моменти максимал моментга тенг булган шароитда у тургун ишлаб турган булсин. Бу шароитда нагрузка моментининг жуда озгина купайиши хам сирпанишнинг катталашувига сабаб булади, бунда электромагнит момент камаяди, сирпаниш эса янада купаяди. Бу уз навбатда электромагнит моментнинг янада камайишига олиб келади ва шу кабилар. Бу хил сирпаниш бирга тенг булгунча, яъни двигатель тухтагунча давом этади. Шундай килиб, двигатель электромагнит моментининг максимал моментга тенг булиши унинг тургун ишлаш хусусиятини чегаралайди. Асинхрон двигатель тургун ишлаши учун; унинг номинал моменти максимал моментдан доимо кичкина булиши лозим. Бунда двигатель факат номинал нагрузкада эмас, балки нагрузка маълум даражада камайганда ёки купайганда тургун ишлайверади. Бошкача айтганда, асинхрон двигатель ута нагрузка билан ишлаш хусусиятига эга булиши керак. Максимал моментниг номинал моментга нисбати асинхрон двигателнинг ута нагрузка билан ишлаш хусусияти дейилади ва қуйдагича аниқланади:

Амалда кичик ва урта кувватли асинхрон двигателларнинг ута нагрузка билан ишлаш хусусияти 1,6 ... 2; урта ва катта кувватли двигателларда 1,8 ... 2,5 га тенг булади. Ута нагрузка билан ишлаш хусусиятининг катта булиши двигателларнинг улчамларини ва огирлигини оширади, энергетика курсаткичларини пасайтиради.
Д вигателга уланган механизм (нагрузка) айлантирувчи моментга тескари йуналган тормозловчи момент хосил килади. Хар бир механизм хам узининг механик характеристикасига эга. Механизмнинг нагрузка билан ишлаш моментининг сирпанишга ёки айланиш частотасига богликлиги, яъни Мст = f(s) ва Мст = f(n) механизмнинг механик характеристика дейилади. Двигателнинг тургун ишлаши унинг ва механизмнинг механик характеристикаларига боглик. 23- расмда баъзи механизмлар механик характеристикаларининг шакли келтирилган. 1-эгри чизик-двигатель тезлигига боглик, булмаган механик характеристика

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish