1. Асинхрон двигателларнинг роторлари хакида тушунча


Синхрон генератор . Якорь реакцияси



Download 0,59 Mb.
bet5/16
Sana25.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#261541
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
9. Синхрон генератор . Якорь реакцияси.
Синхрон генератор статорининг ҳар бир фаза чулғамларига қийматлари симметрик юк-
лама уланса, чулғамлардан бир-бирига нисбатан 120 га силжиган уч фазали токлар ўтади. Бу токлар статорда n1= n айланиш частота билан айланадиган магнит майдонни ҳосил қилади. Юклама токи якорь магнит оқими Фа ни ҳосил қилади. Фа ва қўзғатиш чулғамининг магнит оқими Ф0 бир-бирига нисбатан қўзғалмас бўлиб, бу оқимлар биргаликда машинанинг натижавий магнит оқимини ҳосил қилади.
Умуман, юклама билан ишлаётган генераторда натижавий магнит оқими
Фnat қўзғатиш чулғамининг МЮК F0 ва якорнинг МЮК Fа лари таъсири натижасида ҳосил бўлади. МЮК F0 юкламага боғлиқ бўлмайди, Fа эса юкла-манинг қийматига ва характерига боғлиқ бўлади. Юкламанинг характери де-ганда якорь МЮК нинг асосий магнит оқимга қандай бурчак остида ( = =0; 0  +90; 0  –90) таъсир қилишини тушуниш лозим. Шунинг
учун ҳам генераторнинг натижавий оқими Фnat юксиз ишлаш режимидаги оқим
Ф0 дан фарқ қилади.
Якорь МЮК Fа нинг асосий магнит оқими Ф0= Фqoz га таъсири якорь ре-акцияси дейилади. Синхрон машиналарда якорь реакцияси юклама қийматига
ва характерига боғлиқ бўлади. Қуйида ноаён ва аён қутбли синхрон машина
(СМ) лар учун якорь реакциясини кўриб чиқамиз.
Ноаён қутбли синхрон генератор магнит системасининг тўйиниши
ҳисобга олинмаган ҳол учун якорь реакцияси. Бундай СМ да статор ва ротор орасидаги ҳаво оралиғида статор айланаси бўйича бир хил бўлади. Шундай бўлгани учун машинанинг магнит занжири тўйинмаган бўлса, натижавий магнит оқим Фnat ни аниқлаш анча осонлашади, яъни у Ф0 ва Фа магнит оқимларининг геометрик йиғиндисига тенг бўлади:
Фnat = Ф0 + Фа. (19.1)
Якорь реакциясининг СМ иш хоссаларига таъсирини ЭЮК Е0 ва якорь токи Iа орасидаги силжиш бурчагининг ҳар хил қийматларида кўриб чиқамиз.
Бурчакнинг қиймати юклама қаршиликлари характерига (актив, индук-тив, сиғимий ёки аралаш бўлишига) боғлиқ бўлади.



Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish