1. Асинхрон двигателларнинг роторлари хакида тушунча


Аён қутбли СГ нинг вектор диаграммалари



Download 0,59 Mb.
bet8/16
Sana25.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#261541
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   16
12. Аён қутбли СГ нинг вектор диаграммалари. Аён қутбли СГ нинг вектор диаграммаси (19.18) тенгламага асосида қурилади. Диаграммани қуриш учун юқоридаги ноаён қутбли СГ да келтирилган маълумотлардан ташқари, якорь реакциясининг синхрон индуктив қаршилиги ўрнига машинанинг бўйлама ва кўндаланг ўқлари бўйича тегишлича хаd ва хаq индуктив қаршиликлари маълум бўлиши керак.
СГ нинг фазавий токлари бир хил бўлганда, вектор диаграмма фақат бир
фаза учун қурилади. Диаграммани қуришни қўзғатиш чулғами ҳосил қилган магнит оқими Ф0 ни бирор йўналиш бўйича (масалан, абсциссалар ўқи бўйича) йўналтиришдан бошлаймиз. Статор чулғамида ҳосил бўлган ЭЮК Е0 вектори магнит оқими Ф дан 90 орқада чизилади. Статор токининг I1 вектори юклама характерига қараб Е0 векторидан  бурчакка олдинда ёки орқада бўлган йўналишда чизилади. Агар юклама актив-индуктив (аралаш) характерли бўлса, статор токи I1 вектори ЭЮК Е0 векторидан  бурчакка ор-қада (19.6,а-расм), актив-сиғимий характерлида эса, I1 ток ЭЮК Е0 вектори-дан  бурчакка олдинда келадиган қилиб чизилади.
Юклама токи I1 бўйлама IdI1 sin ва кўндаланг Iq I1 cos ташкил этувчиларга ажратилади, бунда Iq ЭЮК вектори Е0 билан бир фазада, токнинг бўйлама ташкил этувчиси Id эса ЭЮК Е0 векторидан актив-индуктив юкламада 90 орқада, актив-сиғимий юкламада эса 90 олдинда чизилади.
Актив-индуктив юкламада Ead вектори E0 векторга тескари йўналишда, Eaq эса E0 векторидан 90 орқада бўлган йўналишда чизилади. Тарқоқ оқим туфайли ҳосил бўлган ЭЮК вектори E1 ток вектори I1 дан 90 орқада чизи-
лади. Статор чулғами актив қаршилигидаги куч ланиш пасайиши ток вектори
I1 га нисбатан тескари чизилади (чунки унинг ишораси минус). 0 нуқтани I1r1
вектор учи билан туташтириб, статор чулғами кучланиш U1 ни топамиз.
Агар генератор юкламаси актив-сиғимий характерли бўлса (19.4,b-расм), I1 вектори ЭЮК E0 дан  бурчакка олдинда келади. Магнит оқими Фad нинг йўналиши Ф0 вектори йўналиши бўйича бўлади, яъни якорь реакцияси маг-нитловчи таъсир кўрсатади. Шу сабабли актив-сиғимий характерли юклама учун вектор диаграмма қурилганда векторининг йўналиши 19.6,а-расмдаги диаграммага нисбатан 180 га ўзгаради, яъни E0 вектори йўналишида қўйилади. Вектор диаграмманинг қолган қисмини қуриш юқори-даги усулда амалга оширилади (бу вектор диаграмма китобда келтирилмаган).
Шундай қилиб, СГ нинг юкламаси индуктив ва актив-индуктив характер-да бўлса, якорь реакцияси машинанинг магнит занжирини магнитсизлайди, юклама сиғимий ва актив-сиғимий характерда бўлганда эса, якорь реакцияси машинанинг магнит занжирига магнитловчи таъсир кўрсатади.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish