Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

Кимёвий чидамлилик. Ашёларнинг кислоталар, ишқорлар ва 
газлар таъсирига қаршилик кўрсатиш даражаси кимёвий чидамли­
лик дейилади. Турли кимёвий реактивлар таъсирида ашёнинг бу- 
зилиши унинг 
нураши
ёки 
коррозияланиши
деб аталади. Саноатнинг 
кўпгина тармоқларида ишлатиладиган қурилиш ашёлари зарарли 
суюьушклар ва газлар таъсирида бўлади. Шунингдек, чиқинди су- 
юк^иклардаги эркин кислоталар ёки ишқорлар қувурларга зарар­
ли таъсир этади. Ўрта Осиё ҳудудларига хос бўлган шўрхок ерлар 
ҳам қурилаётган иншоотлар учун зарарлидир.
Қурилиш ашёларининг кўплари кислота, ишқор ва туз эрит- 
малари таъсирига чидамсиз. Табиий тош ашёлар (масалан, оҳак- 
тош, мармар, доломит) кислоталар таъсирида тезда бузилса, би- 
тумлар эса бунга чидамли. Аммо, улар ҳам тўйинган ишқор эрит- 
маларида бузилиш хусусиятига эга. Сирланган ва юқори мустаҳкам 
сопол буюмлар (қоплама, полбоп тахтачалар, қувурлар), пласт- 
массалар, битум ва қатронлар зарарли муҳит таъсирига анчагина 
чидамли ашёлардир. Ашёнинг кимёвий чидамлилигини аникугаш 
учун уни кукун ҳолатида зарарли муҳит таъсирига қўйилади ва эта- 
лонга нисбатан таркиби, оғирлиги, мустаҳкамлиги ва шаклининг 
ўзгаришига қараб чидамлилик даражаси аниқланади.
Ашёларнинг зарарли муҳит таъсирида чидамлилигини аниқ- 
лаш учун шу мух,итда синалган намуна туйиб тарозида тортилади 
ва оғирлиги эталон оғирлигига бўлинади. Кислотага чидамли ашё­
ларга таркибида 25 %дан кўп углерод бўлган пўлат ва чўян, гра­
нит, диабаз, базальт тоғ жинслари қотишмаси, силикат шиша
сопол ашёлар, тошқолситалл, кислотага чидамли бетон ва бошқа- 
лар киради. Ишқор эритмаларига чидамли ашёларга махсус хром- 
никел, пўлат, никел жези, оҳактош, портландцемент ва ишнозём 
цементли бетонлар киради. Кимёвий чидамли ашёларни тавсия 
этишдан олдин ҳар бир объектни қандай маҳсулот ишлаб чиқари- 
ши ва уларнинг қай даражада зарарлилиги тажрибахоналарда ўрга- 
нилади.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish