Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet294/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   290   291   292   293   294   295   296   297   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

15.4-расм.
Шиша-толали 
аталади. Минерал пахта ҳажмий оғирли- 
буюмлар. 
гига 
, ^
3
з марКага бўлинади: 
1 0 0
, 150
392


ва 200. Иссиқлик ўгказувчанлик коэффициенти — 0,04—0,05 Вт/(м • °С). 
У ёнмайди, совуқ ва иссиққа чидамли. Аммо, жуда мўрт бўлади, 
шамолда чангийди. Шунинг учун бўлак-бўлак қилиб чиқарилади.
Минерал пахталар жуда кўп ерларда иссиқ сув, буғ ёки бошқа 
бирор суюкдик оқадиган қувурларни муҳофаза қилишда, ичи ғовак 
деворлар ҳамда ёпма темир-бетон плиталарда иссиқ-совуқни ўтказ- 
майдиган қатлам сифатида ишлатилади. Қандай мақсадларга мўлжал- 
ланганлигига қараб, минерал пахта дона-донали, сочилувчан ва 
намат тарзида ишлаб чиқарилади. Минерал пахта қатлам-қатлам 
қилиб қирқилгандан кейин унга синтетик смола ёки битум эрит­
маси шимдирилиб минерал намат-пахта тайёрланади. Узунлиги 1 — 
3 метр, эни 1,2 метргача ва қалинлиги 3—8 см. ли бундай пахталар- 
нинг бир ёки икки томонига буғдан муҳофаза қилувчи қоғоз ёпишти­
риш ёки намат-пахтани қаттиқроқ қилиш мақсадида пўлат симтўрлар 
билан ўраш мумкин.
Минерал пўкак саноатда кўп ишлатиладиган табиий пўкак ўрни- 
ни тўла босади. У музхоналарда иссиқўтказмайдиган қатлам сифа­
тида, бино деворларида эса иссиқ-совуқни ўтказмайдиган ашёлар 
ўрнида қўлланилали.
Шиша маҳсулотларидан олинадиган иссиқ-совуқни ўтказмай- 
диган ашёлар кейинги йилларда қурилишларда жуда кўплаб ишла­
тилмокда. Буларга шиша бўтқасига кўпик ёки газ ҳосил қилувчи 
моддалар қўшиш йўли билан олинган кўпик-шиша, газ-шиша, 
шунингдек, бўтқани босим остида жуда майда тешиклардан ўтка- 
зиб ҳосил қилинган толали ашёлардан шиша толаси, пахтаси ва 
шу кабилар мисол бўла олади. Кўпинча юқори ҳароратда ишлай­
диган қозонлар, қувурлар ва бошқа ускуналар сиртини муҳофаза 
қилиш учун асбест ва трепель тоғ жинслари асосида тайёрланган 
иссиқ-совуқни кам ўтказадиган ашёлар ишлатилади. Бу ашёлар ҳар 
хил ўлчамдаги плита ёки қобиқ тарзида, шунингдек, сочма, ўрам 
шаклида ишлаб чиқарилади. Асбестдан ишланадиган ашёлар тар­
киби жиҳатидан икки гуруҳга бўлинади: фақат асбестнинг ўзидан 
иборат бўлган ашёлар ва асбестга бошқа боғловчи моддалар қўшиб 
ишланган асбестли ашёлар.
Қаттиқ минерал пахта плиталар майдалаб туйилган тоғ жинси- 
ни эритиб олинган тола, қуюқ лойқа сув, синтетик боғловчи фе- 
нолспирт ёки карбамид смоласини кўпик ҳосил қилувчи билан 
қориштириб вакуум зичлагичда қолипланади ва 150— 180°С иссиқ- 
ликда қотириб олинади. Бундай плиталарнинг зичлиги 180—200 
кг/м 3, иссикдик ўтказувчанлик коэффициенти 0,047 Вт/(м • °С) ,
393


қалинлиги 30—70 мм бўлади. Қатгиқ минерал пахта плитанинг 

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   290   291   292   293   294   295   296   297   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish