Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet291/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

Арболит 
деб аталадиган бундай бетон таркибида боғловчи мод­
да цемент, гипс хлорли кальций билан қайта ишланган тўлдир- 
гичлардан — майдаланган ёғоч, ғўзапоя, каноп пояси, гуруч қобиғи 
кабилар бўлади. Шунингдек, тўлдиргичлар сифатида қоғоз ва қиш- 
лоқ хўжалиги чиқиндилари ҳам ишлатилади. Арболитнинг зичлиги 
500—800 кг/м
3
дан ошмайди, маркаси 25—40, иссикдик ўтказув- 
чанлик коэффициенти 0,25—0,3 Вт/(м • °С) га тенг. Арболит ўтга 
чидамли, музлаш ва ҳашаротлар таъсирида бузилмайди.
Фибролит — игнабаргли дарахтдан тайёрланган махсус тўлдир- 
гич ва маркаси 500 дан кам бўлмаган цемент сутига аралаштирилиб 
зичлаб олинган ашёдир. У иссикдикни сакдовчи плиталар, уч қат- 
ламли деворбоп панеллар ишлаб чиқаришда ишлатилади.
Фибролит енгил, иссикдикни сакдовчи, товушни кам ўтказа- 
диган, ашёдир. Фибролит плиталари қуйидаги ўлчамларда тайёр­
ланади: узунлиги 2000—2400 мм, эни 500—550 мм, қалинлиГи 30, 
50, 70, 100 мм. Ишлатилишига ҳамда мустаҳкамлигига кўра фиб­
ролит конструктив (р=400—500 кг/м3) ва муҳофазаловчи (р=350—400 
кг/м3) турларга бўлинади.
Фибролит плиталарни тайёрлашда органик тўлдиргичга каль­
ций хлорид, сульфат кислотали глинозем эритмаси билан ишлов 
берилади. Кейин цемент билан қориштирилади, қолипларга соли- 
ниб зичланади. Зичланган ҳолатда буғ камерасида қотирилади. Фиб- 
ролитнинг маркаси ва асосий хоссалари 15.1-жадвалда ёритилган. 
У куч тушмайдиган девор панеллар ва пардеворлар қуришда, қават- 
лараро ва ёпма плиталарнинг иссиқ-совуқни сакдовчи қисмлари 
сифатида турар жой ҳамда саноат биноларида кенг ишлатилади. 
Ёғоч синчли бино деворларини фибролит плиталар билан қуриш
15.2-расмда кўрсатилган.
15.1-жадвал
Фибролитнинг маркаси ва асосий хоссалари
Зичлиги га 
кўра маркаси
Турли қалинликдаги (мм) плитанинг 
эгилишга мустаҳкамлик чегараси, камида
Иссикдик 
ўтказувчанлик 
коэффициенти, 
Вт/(м • °С)
30
50
75
100
300
6
4
4
0,09
400
11
9
7
6
0,1
500
13
12
11
10
0,13
389


Фибролитнинг конструктив сифатини ошириш учун, уни 
қолиплаш вақтида арматура сифатида ёғоч таёқчалар, фанер, ас- 
бест-фанерлар ишлатилади.
Темир-бетон плита қобиғи орасига 
фибролит жойлаб, қалинлиги 200—300 мм 
бўлган девор панеллари тайёрлаш мум­
кин. Юзи 1 м
2
ли бундай панелнинг оғир- 
лиги 200—250 кг бўлади. 1 м
3
ҳажмдаги 
фибролит тайёрлаш учун 180—300 кг це­
мент, 20—25 % намликдаги 115— 120 кг 
органик тўлдирувчи ва унга кимёвий иш­
лов бериш учун 8— 18 кг кальций хлорид 
каби ашёлар сарфланади. Фибролит алан- 
галанмайди, чунки ундаги органик тўлди- 
рувчи цемент пардаси билан муҳофаза 
қилинган бўлади. У чиримайдиган ашё. 
Фибролит плиталарни механик ускуна- 
ларда ишлаш мумкин, яъни арралаш, 
пармалаш ва мих қоқиш осон.
Фибролит плиталардан қурилган де­
вор намланмаслиги ва ўзидан ҳаво ўтказ- 
маслиги учун унинг икки сирти сувала- 
ди. Аммо, муттасил намлик таъсирида 
бўлган бино қисмлари ва 80°С дан юқори 
жойларда фибролит ишлатилмайди. Ф иб­
ролит тайёрлашда цемент ўрпига гипс, 
магнезиал, битум, смола каби боғловчи- 
лар ҳам ишлатилади.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish