Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

1

1
игидан кам эмас. Ҳарорат 100°С 
бўлганда ҳам ситаллда бузилиш аломатлари бўлмайди. Улар зарарли 
муҳитга чидамли, сиқилишдаги мустаҳкамлиги 500 МПа гача бўли- 
ши мумкин.
Саноат корхоналари полларидан оғир м аш иналарнинг юриши, 
кислота ёки иш қор сингари зарарли сую қликларнинг тўкилиш ини 
х,исобга олганда уларни ситаллдан ишлаш тасвия этилади. Ш унинг­
дек, кимё саноатидаги ускуналарнинг айрим қисмлари, ўта зарарли 
сую қликларни узатишда ишлатиладиган қувурлар ва иссиқлик таъ- 
сиридаги аппаратларни ситаллдан тайёрлаш иқтисодий жиҳатдан 
самаралидир.
Тошқол ситаллари 
темир рудасининг тошқол эритмасига кварц 
қуми ва қўш илмалар қўшиб технологик жараёнларни махсус усулда 
бош қарилиш и натижасида олинган ш иш а кристалл ашёдир. Ситал­
лар ичида курилишда энг кўп ишлатиладиган хилидир. Таш қи кўри- 
ниш ига кўра, тош қол ситаллари зич, майда заррачали ва ж илосиз
226


бўлади. Унинг зичлиги 2500—2700 кг/м 3. га тенг, сиқилишдаги мус- 
таҳкам лик чегараси 650 М Па. гача, қиздириш га чидамлилиги эса 
750°С гача бўлиши мумкин. Тошқол ситалл эритмасига кўпир- 
тирувчи минералларни қўшиб, кўпик тош қол ситалл аш ёларини 
олиш мумкин. И ссиқликни сағуювчи кўпик тош қол ситалларнинг 
зичлиги 300—600 кг/м 3, сиқилиш даги мустаҳкамлиги 6—14 М Па, 
қиздиришга чидамлилиги 750°С дан ортмайди. Иссиқликни узатувчи 
қувурлар ва саноат ўчок^арини қоплаш да ишлатилади.
Шишасимон чиқиндиларнинг ишлатилиши. 
Х алқ хўжалиги ва 
ш иш а ишлаб чиқарувчи корхоналардан жуда кўп миқцорда ш иш а­
симон чиқиндилар чиқади. Айрим давлатларда умумий чиқинди- 
ларнинг 25—35 %ини шиш а чиқиндилари таш кил этади. Ш иша 
чиқиндиларни марказлаш ган ва ихтисослашган ҳолатда йиғиш 
атроф-муҳитни муҳофаза қилишда ҳамда экологик муаммоларни 
ҳал этишда катта аҳамиятга эга. Айниқса, қимматбаҳо шиша чиқин- 
дилари асосий хом ашёни тежашда, қурилишда ш иш асимон аш ё­
ларга бўлган эҳтиёжни қондиришда катта самара беради. Айрим 
хорижий давлатларда шиша ишлаб чиқариш га сарфланадиган хом 
аш ёнинг 90 % ини шиша чиқиндилари таш кил этади. М асалан, 
АКД] ва Канадада 30 га яқин тажриба учун қурилаётган авто- 
магистрал йўлларда ишлатиладиган тўлдиргичларнинг 50 %ини 
шиша синик^ари ташкил этади. Бундай қўшилма йўлнинг чидам­
лилигини оширади.
Шиша чиқиндиларидан шишасимон пардозбоп ашёлар, йўл қури- 
лишида ишлатиладиган қуйма шиша буюмлари ҳамда тўлдиргичбоп 
кўпик шиша доналари ишлаб чиқариш катга самара беради. Автоклав 
силикат буюмлари ишлаб чиқаришда шиша сининутридан олинган 
қумни кремнезем ўрнига ишлатиш мумкин. Тоғ жинсларини қазиб 
олишда ва уларни қайта ишлашда қоладиган чиқиндилардан ҳар хил 
қурилиш ашёлари олиш, улардан оқилона равишда фойдаланиш 
келажакда бажариладиган муҳим ва самарали йўналишдир.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish