Юсуф Хос Ҳожибнинг «Қутадғу билик» асари туркий халқлар Маънавиятининг умумий жиҳатларини акс эттирувчи ёдгорлик сифатида



Download 0,98 Mb.
bet1/5
Sana22.02.2022
Hajmi0,98 Mb.
#85148
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Yusuf Xos Xojib

Юсуф Хос Ҳожибнинг «Қутадғу билик» асари туркий халқлар Маънавиятининг умумий жиҳатларини акс эттирувчи ёдгорлик сифатида

  • 1. Туркий халқлар маънавий дунёси. Тошбитиклар ва ягона Тангрига эътиқод.
  • 2. Монийлик ва буддавийлик.
  • 3. Маҳмуд Қошғарий китобида акс этган маънавият унсурлари.
  • 4. Юсуф Хос Ҳожиб асари туркий халқлар маънавиятини мукаммал акс эттирувчи қомус сифатида

Численность, национально-государственные образования и вероисповедание тюркских народов

Наименование народа

Оценочная численность

Национально-государственные образования

Вероисповедание

Турки

67,6 млн[220]

 Турция;  Кипр

Ислам (суннизм)алавизм

Узбеки

35,3 млн[221]

 Узбекистан

Ислам (суннизм)

Азербайджанцы

29,8 млн[222]

 Азербайджан, в т. ч. Нахичеванская Автономная Республика;  Дагестан (Россия)

Ислам (шиизмсуннизм)

Казахи

16,5 млн[223]

 Казахстан;  Или-Казахский автономный округБаркёль-Казахский автономный уездМоры-Казахский автономный уезд (Китай)

Ислам (суннизм)

Уйгуры

12,9 млн[224]

 Синьцзян-Уйгурский автономный район (Китай)

Ислам (суннизм)

Туркмены

8 млн[225]

 Туркмения

Ислам (суннизм)

Татары

6,8 млн[226]

 Татарстан (Россия)

Ислам (суннизм)христианство (православие)

Киргизы

6 млн[227]

 Киргизия;  Кызылсу-Киргизский автономный округ (Китай)

Ислам (суннизм)

Башкиры

2 млн[228]

 Башкортостан (Россия)

Ислам (суннизм)

Хакасы

75 тыс.

 Хакасия (Россия)

Христианство (православие)шаманизмтенгрианство

Алтайцы

70,8 тыс.

 Республика Алтай (Россия)

Бурханизмшаманизмхристианство (православие)

Халаджи

42 тыс.

нет

Ислам (шиизм)

Югуры

13,7 тыс.

 Сунань-Югурский автономный уезд (Китай)

Тибетский буддизмшаманизм

Долганы

13 тыс.

 Таймырский Долгано-Ненецкий район (Россия)

Тенгрианствошаманизмхристианство (православие)

Белорусские, литовские и польские татары

11 тыс.

нет

Ислам (суннизм)христианство (православиекатолицизмпротестантизм)

Хотоны

11 тыс.

нет

Ислам (суннизм)тибетский буддизм

Шорцы

8 тыс.

нет

Христианство (православие)тенгрианствошаманизм

Чуваши

1,5 млн[229]

 Чувашия (Россия)

Христианство (православие)ваттисен яли

Хорасанские тюрки

1 млн

нет

Ислам (шиизм)

Каракалпаки

836,6 тыс.[230]

 Каракалпакстан (Узбекистан)

Ислам (суннизм)

Кумыки

520,2 тыс.[231]

 Дагестан,  Северная Осетия,  Чечня (Россия)

Ислам (суннизм)

Крымские татары

500 тыс. — 5 млн[232][233]

 Крым[234]

Ислам (суннизм)

Якуты

500,8 тыс.[235]

 Якутия (Россия)

Христианство (православие)шаманизмтенгрианство

Карачаевцы

346 тыс.[236]

 Карачаево-Черкесия (Россия)

Ислам (суннизм)

Тувинцы

273,1 тыс.[237][238]

 Тыва (Россия)

Тибетский буддизмшаманизм

Гагаузы

177,1 тыс.[239]

 Гагаузия (Молдова)

Христианство (православие)

Балкарцы

112,9 тыс.[240]

 Кабардино-Балкария (Россия)

Ислам (суннизм)

Ногайцы

210 тыс. - 4 млн

 Дагестан  Карачаево-Черкесия (Россия) , (Румыния), (Турция)

Ислам (суннизм)

Салары

104,5 тыс.

 Сюньхуа-Саларский автономный уездЦзишишань-Баоань-Дунсян-Саларский автономный уезд (Китай)

Ислам (суннизм)тибетский буддизм

Сибирские татары

6,7 тыс. (200 тыс. в составе татар)

нет

Ислам (суннизм)

Караимы

2 тыс.

нет

Караимизм

Крымчаки

1 тыс.

нет

Иудаизм

Тофалары

800 чел.

нет

Шаманизмхристианство (православие)

Чулымцы

355 чел.

нет

Христианство (православие)

Цаатаны

282 чел.

нет

Шаманизмтибетский буддизм

Turkiy xalqlar Turkiy tillarda soʻzlashuvchi, shimoliy va markaziy Yevroosiyoda 
yashovchi xalqlar guruhidir. Bu xalqlar u yoki bu darajada umumiylashgan madaniyat va anʼanalarga ega. Turkiy xalqlarni bogʻlovchi unsur asosan etnogenezlarida joy olgan Turk urug’lari va tildir.
Hozirda oltita mustaqil turkiy davlat mavjud:
Ozarbayjon
Qozogʻiston
Qirgʻiziston
Turkiya
Turkmaniston
Oʻzbekiston

Davlat

Aholisi ichida Turkiy xalqlar soni

Dunyo Boʻyicha

170-185 million

 Turkiya

55.000.000

 Xitoy

11.000.000

 Oʻzbekiston

29.000.000

 Eron

20.000.000

 Rossiya

11.000.000

 Qozogʻiston

15.000.000

 Ozarbayjon

10.000.000

 Turkmaniston

5.000.000

 Qirgʻiziston

6.000.000

 Afgʻoniston

3.500.000

 Germaniya

5.000.000

 Iroq

3.000.000

 Tojikiston

1.000.000

 AQSh

1.000.000

 Fransiya

600.000

 Ukraina va  Belarus

350.000

 Moldova (Gagauzlar)

147.500

 Moʻgʻuliston

100.000

 Avstraliya

60.000

 Birlashgan Qirollik

50.000

 Kanada

20.000

 Argentina

1.000

 Yevropa Ittifoqi (Fransiya, Buyuk Britaniya va Germaniyasiz)

2 million

Turkiylar Dini

Asosan Islom (koʻpchilik Sunniylik mazhabi), shuningdek (Shia mazhabilar, qolganlar Tangrichilik, xristian, buddist, shamanizm, lamaizm va boshqa dinlarga eʼtiqod qiluvchilardir.

2019-yil 19-sentyabrda O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoev 2009 yilning 3 oktabr kuni imzolangan “Turkiy tilli davlatlar hamkorlik Kengashini tuzish to‘g‘risidagi Naxichevan Bitimini ratifikatsiya qilish to‘g‘risida”gi qonunni imzoladi.

Davlat

Poytaxti

Maydoni

Aholisi soni (ming)

YIM

YIM Aholi jon boshiga

 Ozarbayjon

Boku

86 600 km²

10 073

174 mlrd. doll.

18 500 doll.

 Oʻzbekiston

Toshkent

448 976 km²

34 037

222 mlrd. doll.

7 000 doll.

 Qirgʻiziston

Bishkek

198 500 km²

6 389

23 mlrd. doll.

4000 doll.

 Qozogʻiston

Nur-Sulton

2 724 902 km²

18 690

460 mlrd. doll.

26 700 doll.

 Turkiya

Anqara

783 562 km²

83 155

2 100 mlrd. doll.

22 000 doll.

Jami:

-

4 242 540 km²

152 344

2 979 mlrd. doll.

15 640 doll.

Davlat

Aholisi soni

Maydoni

YIM

YIM Aholi jon boshiga

 Vengriya

9 778 371

93 036 км²

242 mlrd. doll.

24 498 doll.

Turkiy Kengashdagi kuzatuvchi davlat
«Ўғузнома», «Култегин битиклари», «Тўнйуқуқ битиги», «Билка қоғон битиги» сингари йирик тарихий-бадиий асарлар ўша давр аждодларимиз тафаккур тарзи, орзу-армонлари, маънавий камолот даражасини акс эттиради. Бизнинг назаримизда, ушбу тош битиклардаги энг муҳим мавзу Ватан ва миллат, мустақил давлатчилик ғояларидир. Улар битик муаллифлари Йўллиғ тигин, Тўнйуқуқ ва бошқалар қалбида юксак эҳтиросларни туғдирган ва бу туғён уларни ўқиган бугунги китобхон дилига ҳам бундан 12 аср бурун қандай бўлса, худди шундай таъсир кўрсата олади. Будуннинг (яъни, ўша давр тилида - халқнинг) бутунлиги, юртбошининг оқиллиги ва тадбиркорлиги, баҳодирлар шиддати ва шижоати бугунги кунимиз учун ҳам ибрат ва намуна бўлгуликдир. Ушбу битиклар мазмунидан туркий элат исломдан олдиноқ яхлит бир халқ сифатида ўзлигини таниб олганини ойдин ҳис қиламиз ва ислом давридаги туркий сулолалар юксалишининг маънавий омиллар ва асосларга эга эканлиги аён бўлади. Бу пайтда туркий халқлар ягона Тангрига эътиқод қилишган. 716-720 йиллар орасида ёзилган «Кичик Култегин битиги» шундай шиддат билан бошланади:
Тангри тоқ. Тангри инояти билан
Турк Билка қоғон бу ерга ўлтурдим.
Сўзимни тугал эшитгил.
Оға-иниларим, ўғлоним,
Бирлашган улусим, будуним,
Ўнгдаги ҳоким, катта беглар,
Сўлдаги буйруқ тарқатувчи беглар,
Ўтуз Тўқуз ўғуз беклари, будуни
Бу сўзимни яхшилаб эшит,
Қаттиқла тингла.
Бу сатрларни 716 йилда тахтга ўтирган Билка қоғон номидан унинг жияни, буюк саркарда Култегиннинг набираси улуғ шоир Йўллуғ тигин (тигин – туркийда «шаҳзода» маъносини билдиради) ёзмоқда.
Бу Ватан ва миллат фидойиси ўз аждодлари, бобоси ва амакисининг шонли курашларига бағишлаб ёзган йирик марсия-достонларида миллат ва халқ бошини қовуштириш учун ўз ҳаётини тиккан баҳодир ва тадбиркор юрт улуғларини мадҳ этди, улуснинг бош манфаати, миллий давлатнинг етакчи ғояси нима эканлигини ёрқин сатрларда ифодалаб берди:
Турк будунини бириктириб,
Эл тутунмоғингизни бунда битдим.
Янглишиб парчаланишингизни,
Яна бунда битдим.
Не-не сўзим эса,
Мангу тошга битдим.
Уни кўра билинг,
Эндиги турк будуни, беклар.
Истеъдодли саркарда Култегин турли туркий қабилаларни ягона халқ сифатида бирлаштириш учун бутун умрини фидо қилди, Турк хоқонлигининг охирги ҳукмдорларидан бўлмиш акаси Билка қоғон салтанатини боболари бошқарган довруғли юрт ҳудудларида сақлаб қолиш учун тинмай турли бузғунчилик тамойилларига қарши аёвсиз жанглар олиб борди.
Йўллуғ тигин буюк боболари тимсолида элни ватанга муҳаббат, миллатпарварлик руҳида тарбия қилишга интилади, юрт тинч, халқ ҳаёти фаровон бўлиши учун давлатни бошқарувчилардан, беклардан ва оддий аҳолидан қандай маънавий фазилатлар талаб этилишини улуғ хоқонлар давридан намуна келтириб кўрсатиб беради:
Билка қоғон эрмиш,
Алп қоғон эрмиш,
Буйруқчилари ҳам билка(бўлғон бўлса) эрмиш,
Алп бўлган бўлса эрмиш.
Беклари яна, будуни яна тўғри эрмиш,
Шунинг учун анча қўл тутган бўлса эрмиш.
Демак, ҳукмдорнинг асосий фазилати билимли, фаросатли, шу билан бир пайтда шижоатли ва мард бўлса, лашкарбошилар, амалдорлар ҳам шундай бўлса, беклар, оддий фуқаролар миллат ва Ватанга содиқ, тўғрисўз, гапи билан амали бир жойдан чиқадиган бўлса мамлакат юксалар, эл фароғатда яшар экан. Агар ҳукмдорлар элни ўйламаса, халқ тўғри йўлдан тойса, юрт хароб бўлиб, миллат ўзгалар асоратига гирифтор бўлар экан. Бундан 1300 йил илгари Йўллиғ тигин, Тўнйуқуқ каби миллат учун қайғурган шоирлари бўлган эл ўзлигини ҳеч қачон йўқотмайди, даҳрнинг минг бир балоларидан омон чиқиб яна юксалаверади. Буюк Турк хоқонлигини даврида (V-VII асрларда) туркий адабий тил ҳам шаклланди ва ушбу умумтуркий адабий тил ёдгорликлари бизгача тошбитиклар ва бошқа матнларда етиб келди. Миллатнинг ўз-ўзини англаб ета бошлагани, турли туркий элатларнинг бир бутун халқ («будун») сифатида бирлашуви ҳаёт ва мамот масаласи бўлиб, юзага чиққанлиги ушбу матнлар мазмунида аниқ ифодалангандир. Туркий миллат ўз мустақиллиги учун, элатлар бирлиги учун курашда, аёвсиз жангларда шаклланди.

Download 0,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish