Freza stanogi haqida tushuncha. Frezalash usullari. Frezalashda kesish elementlari



Download 158,19 Kb.
bet2/2
Sana21.02.2022
Hajmi158,19 Kb.
#21717
1   2
Фрезалашда кесиш элементлари
Фреза уз уки атрофида айланади,заготовка эса стол билан бирга сурилади, бунинг натижасида кесиш жараёни амалга ошади. Фреза тигининг укидан энг узоклашган
киррасининг вакт
бирлиги ичида Sr
заготовкага
нисбатан босиб
утган йули D
фрезалашда
кесиш тезлиги
деб аталади ва
куйидагича аникланади. S
=Д/1000м/мин.
Заготовканинг фреза кесувчи тигларига нисбатан буйлама йуналишда силжиш киймати суриш дейилади. Фрезалашда куйидаги суришлар булади.
Sz-фрезанинг бир тишига тугри келадиган суриш
Sайл.-фрезанинг тула бир марта айланишига тугри келадиган суриш
Sм-минутига тугри келадиган суриш.
Бу катталиклар орасидаги богланишни куйидагича ёзиш мумкин.
Sм=So*n=Sz Z n
Фреза бир марта утишда кесиб олган материал катламининг фреза укига перпендикуляр йуналишда улчанган киймати фрезалаш чукурлиги дейилади ва “t” билан белгиланади. Кесиш юзасидан фрезанинг битта тиши кесиб олаган катламининг фреза радиуси йуналишида улчанган киймати кесиш калинлиги дейилади ва “а” билан белгиланади. amax=Sz sin
-фрезанинг заготовка билан уриниш бурчаги
Sz-киринди кундаланг
кесимининг юзаси f=В amax
Фрезанинг тишлари кесиш шароитига караб ейилади. Фрезалаш жараёнида фрезанинг тишлари орка юзадан ёки бир вактнинг узида хам орка, хам олдинги юзаларидан ейилади.

Цилиндрик фрезалар, шаклдор фрезалар ва арикча очиш фрезалари, одатда тишларининг орка юзаларидан ейилади. Кесиш тезлиги фреза-ланаётган материалга фреза материалининг сифатига, фреза диаметрига, кесиш режимига, фреза тишининг геометрик параметрларига, фреза-нинг тургунлигига ва совитиш суюклигининг сифатига караб аниклана-ди.
kv М/МИН.
бевосита фрезалашга сарфланадиган асосий технологик вакт куйидаги формуладан топилади.
Та=Lиш/Sм i
Lиш=L+L1+L2
бунда мм
Foydalanilgan adabiyotlar:

    1. Arshinov V.A., Alekseev G.A. Rezanie materialov i rejushiy instrument.- M., 1976.

    2. Ivanova G.A. Osnovы teorii rezaniya, instrumentы stanki. -M., 1953.

    3. Avagimov V.D. Mashinasozlik materiallarni kesib ishlash, stanoklar va asboblar. – Toshkent, 1976.

    4. Nikiforov V.M. Metallar texnologiyasi va konstruktsion materiallar. Toshkent, 1976.

    5. Gorbunov B.I. Obrabotka metallov rezaniem, metalorejushie instrumentы i stanki. -M., 1981.

    6. Granovskiy G.I., Granovskiy V.G. Rezanie metallov. -M., 1985.

Download 158,19 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish