Биологик хусусиятлари



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/6
Sana10.11.2022
Hajmi0,71 Mb.
#863131
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Meva



1.1. М ева экинларининг келиб чикпш и, ботаник: таърифи ва 
биологик хусусиятлари
Таянч иборалар - мева, резавор-мева, оила, туркум. тур, келиб 
чикиши. ватами, 
еввоии 
турлари, 
навлари, 
ботаник 
таър и ­
фи, биологияси, таш ки му.\ит омиллари.
Дунё буйича мева ва резавор-мева экинларининг 50 га якин оила- 
си. 200 та турку ми. 1000 дал ортик тури ва жуда куп тур хиллари мав- 
жуд. Х,ар бир маданий турнинг куплаб навлари (масалан. олма, нок, 
урик. шафтоли кабиларнинг бир неча минглаб нави) бор ва мевачилик 
acocan ер шарининг шимолий кисмидаяхши ривожланган.
Академик И.И.Вавилов рахбарлигида олиб борилган илмий 
тадкикотлар натижасида купчилик мева. резавор 
мева экинларининг 
ватани Марказий Осиё. Кавказ орти давлатлари, Хитои. Хиндистон. 
Бирма, Эрон, ва У рта ер денгизи сохиллари эканлиги аникланган.
Маълумотларда келтирилишича мева дарахтлари Марказий Осиё. 
Кавказ орти давлатларида, Сурия. Месопотамия, Мисрда 2-5 минг йил- 
лар давомида маданиилаштирилиб келинмокда.
Олма. нок. олхури, шафтоли. урик. зайтун ва анор дарахтлари 4 
минг йилдан оргик. гилос, олча ва лимон 2 минг йилдан ортик, апельсин 
ва резавор мевалар 2 минг йилга якин маданиилаштирилиб, экилиб 
келинмокда.
Узбекистонда мева ва резавор-мева экинларининг 108 та тури уч- 
райди. 73 та тури маданийлаштирилган булиб. шундан 25 та при кем г 
тар калган. Мева дарахтлари, меваларининг йириклиги. рангдорлши. 
яхши сакланиши. ташишга чидамлилиги ха.мда саноат учун кимматбахо 
хом-ашё эканлиги ва туйимлилиги, бир ерда узок яшаб мул хосил бери- 
ши билан бошка экинлардан (}зарк килалуи; Мева дарах гларнни узига хос 
яна бир хусусияги шундаки. деярли хамма маданий мева дарахтлари 
пайвандлаш (acocan куртак пайванд) нули билан купайтирилади. Вир 
неча йиллар давомида олма, нок, бехи, ёнгок, урик. бодом, гилос, олча, 
тоголча, олхури. шафтоли каби мевалар устида селекция ишлари олиб 
борилди, уларнинг уругларидан чиккап яхши шакллари танлаб олиниб
купайгирилиши натижасида Узбекистонда етиштирилаётган мева тур­
лари ва навлари сон жихатдан купайди, сифач жихачдан анча яхшилан- 
ди. Бошка хорижий давлатлардан хам купгина мева ва резавор-мева 
экинлар навлари олиб келиниб, шароитга мослаштирилди.
ц
1. М Е В А BA Р Е З А В О Р М Е В А Э К И Н Л А Р И Б И О Л О Г И Я С И
i


Марказий Осиёда, шу жумладан Узбекистонда ёввойи мевали да- 
рахтлар асосан Тошкент, Самарканд, Сур хонд аре, Кдшкадарё ва бошка 
вилоятларнинг тогли худудларида усади. Бу ерларда мевали дарахт ва 
буталарнинг 70 тури учрайди.
Кейинги йилларда ёввойи олма, ёнгок, бодом, дулана, листа, 
гоголча, иргай каби мевали дарахтлар .пайванд килиш йули б.илан 
маданийлаштирилмокда. Маданий мева дарахт навлари уругкучатларни 
куртак пайванд килиб купайтирилади. Ёввойи мева дарахтларининг яна 
бир фойдали томони шундаки, улар мевали дарахтларининг баъзи 
шаклларини яратишда кимматли дастлабки материал хисобланади. Ё в ­
войи мевали дарахтлар езда узларининг бакувват ва чиройли шох- 
шаббалари билан тог кияликларини кум-кук килиб коплаб ту ради, ин- 
сонга эстетик рух багишлайди.
Узбекистан тогли худудларида ёнгокли мева боглари ташкил 
килиниб, уларнинг майдони 32 минг гектардан ортик. Шундан 27 минг 
гектари (84 % ) пайвандланмаган. Маданий ёнгокзорлар майдони уму- 
мий ёнгокзорнинг 16 % ини ташкил килади.
Узбекистонда 2500 гектар бодомзор булиб, шундан 1500 гектар 
майдондагиси ёввойи (пайвандланмаган) бодомзорлардир. Тошкент ви- 
лоятининг Бустонлик туманида 1500 гектардан зиёдрок ёввойи олма- 
зорлар булиб, улар денгиз сатхидан 1200-1300 м баландликда усади. 
Мевасининг вазни 10-100 г булиб, мазаси нордон ва шириндир. Тарки- 
бида шакар моддаси 4-13 % ни, кислота 0,1-19 % ни ташкил этади. 
Шунга ухшаш гоголча, дулана, чилонжийда ва нок дарахтларини 
Узбекистоннинг хамма тогли худудларида учратиш мумкин.

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish