22- маъруза Икки қатламли айирмали схемалар тургунлиги ва яқинлашишини узгарувчиларга ажратиш методи ёрдамида тадқиқ этиш



Download 0,65 Mb.
bet1/6
Sana10.04.2022
Hajmi0,65 Mb.
#541323
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
маъруза22 Икки қатламли айирмали схемалар турғунлиги ва яқинлашишини °згарувчиларга ажратиш методи ёрдамида тадқиқ этиш


22- Маъруза


Икки қатламли айирмали схемалар тургунлиги ва яқинлашишини узгарувчиларга ажратиш методи ёрдамида тадқиқ этиш
Режа:
ўзгарувчиларни ажратиш методи.
1.1 Иккинчи тартибли айирмали хосила оператори.
1.2 Хос сонланлар масаласи.
Иссиқлик утказувчанлик тенгламаси учун параметрли схеманинг тугунлиги ва яқинлашиши.
2.1 Дастлабки масала ва айирмали схема.
2.2 Схеманинг бошлангич берилганларга нисбатан тургунлиги
унг томонга нисбатан тургунлик
1. ўзгарувчиларни ажратиш методи.
ўзгарувчиларни ажратиш методи асосан доимий коэффициентли айирмали схемаларни қуриш ва яқинлашишини тадқиқ этиш учун муваффақиятли қулланилади. Бу методнинг асосида айирмали схема ечимини унинг хос функциялари системаси ёрдамида ёйиш ётади.
1.1. Хос қийматлар учун айирмали схемалар.
1) Иккинчи тартибли айирмали хосила оператори. Хар бир айирмали чегаравий масала чекли улчовли фазода аникланган оператор тенглама сифатида караш мумкин. Бу оператор тур функциялари фазосида алмаштириш бажаради.
Масалан
h = {xi = ih , i=, hN 0,1,...,N =l} (1)
(2)
айирмали масалани қараймиз. (2) тенгламалар системасидан y0,yN ларни йуқотиб
(3)
бу ерда , эквивалент системани хосил қиламиз.

векторлар тупламини қараймиз ва бу тупламда А операторни
(4)
формулалар орқали аниқлаймиз.
Унда (3)-системани
(5)
оператор куринишда ёзиш мумкин. Бунда .
5- тенглама (2) -айирмали схеманинг унг томонини хам, чегаравий шартларни хам хисобга олишни қайд этамиз. Шундай қилиб, (2) айирмали схема (4) айирмали операторни хосил қилади. (4) оператор турнинг ички нуқталарида яъни i=1,2,...,N-1 нуқталарида аниқланган. Аммо А оператор турнинг барча нуқталарида аниқланган функциялар Н тупламининг чегарадаги қийматлари нольга тенг булган Y0 =YN=0 функциялар қисм тупламида аниқланган деб хисоблаш қулай. Бунда А оператори узининг аниқланиш сохасида бир хил формулалар орқали аниқланади.
(6)
(6) формула орқали аниқланган А операторни иккинчи айирмали хосила оператори деб айтамиз. Бу операторнинг хоссаларини урганамиз.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish