Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet127/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

ш ар ти дан
т о п а д и г а н
б ў л с а к , 
у ҳ о л д а
у л а р у ч у н қ у й и д а ги ф ор м ул ал ар га э г а б ў л а м и з:
а к
= — ^ /(х )с о з
кхйх,
2п
Ц
/ ( х ) з т
кхйх.
(А = 0, 1, 2, . . .)
(
6
.
2
)
Булар анализ курсидан маълум бўлиб, 
/ (х )
функциянинг Фурье
коэффициентларидир. Энг кичик оғишнинг миқдори эса қуйидаги-
чадир:
2тс
\ / \ х ¥ х
п
+ 2 < « 2 + »Э
Хусусий ҳолда, агар 
/ ( х )
жуфт функция бўлса,
27 
7
www.ziyouz.com kutubxonasi


ак
= - I /(л:)со5 
кхйх, Ьк
= 0 
(к -
 0, 1............
п)
 
(б .З )
®а / (
х
) тоқ функция бўлса,
9
Л
« 0 = 0, 
а к —
0, 
= — | /(д;) 8Ш 
кх йх (к
= 1 ,
п)
0
>бўлади. 
'
(6.1) тригонометрик кўпҳадцаги 
~
а 0
«о =
> ик
 =
ак
 соз кх
 
+
Ьк
 з
1
п кх
 
(£ — 1 , 2 , . . . )
ҳадлар одатда 
гармоникалар
дейилади. Агар (6.2) 
формулаларни
(6.1) 
га қўйиб, я->- о° да лимитга ўтсак, 
/ ( х )
функция учун 
унинг
-Фурье тригонометрик қатори
оо
-тт + ^
(аксо$ кх-{- Ьк
 5Ш 
кх)
£= 1
2 (•
келиб чиқади. Функцияни Фурье тригонометрик кўпҳади ёки Фурьв
тригонометрик қатори шаклида ифодалаш 
гармоник анализ
дейи-
лади.
Агар 
/( х)
функция [0, 
2т.]
 
оралиқда квадрати билан интеграл-
ланувчи бўлса, унинг (6.3) Фурье қатори ҳар доим ўрта квадра-
Чик 
маънода уига яқинлашади. Агар 
/ (х )
га баъзи қўшимча шарт-
лар қўйилса, у ҳолда (6.3) қатор унга текие яқинлашади.
М и с о л .
/ ( х )
функция [— 71, тг] оралиқда 
х
2
га тенг бўлиб, (— оо, оо)
оралиқда 2я давр билан давом эттирилган бўлсин. Шу функцияни бешинчн
•гартибли тригонометрик кўпҳад билан яқинлаштириш талаб қилинсин.
Функция жуфт бўлгани учун (6.3) формулага кўра 
Ьк
 == 0,
2 ? 
277»
а 0
 = — 
1
 
х ^ й х
 = —
/
о 
3
а к =
 — ) 
х"2
 соз 
к х й х ■

к к
х 2
 $
1
п 
к х

 — 
1
 
х
 $
1
п 
к х й х
 ■
«77 ,
0
—— х
 соз 
к х
77 
к 2

к
,
— -— \ соз 
к х й х
о 
к2Ч
4(— I)*
.Демак, излаиаётган тригонометрик кўпҳад қуйидаги кўринишга эга бўладм
773
0 5 М = - 7 Г - 4
соз 
X
 — -1 соз 
2 х + — соз 
З х
 — 
~
 соз 
4 х
 
+ ^ созбх!
4
У 
10
278
www.ziyouz.com kutubxonasi


7 -§ . ЖАДВАЛ БИЛАН БЕРИЛГАН ФУНКЦИЯЛАРНИ ЎРТА
КВАДРАТИК МАЪНОДА ЯҚИНЛАШТИРИШ
Д а р а ж а л и к ў п ҳ а д б и л а н ў р т а к в а д р а т и к я қ и н л а ш т и р и ш ^
Фараз қилайлик, 
у — / ( х )
функциянинг 
х 0, х и . . . , х п
нуқталар-
лаги аниқ ёки тақрибий 
/ ( х 0), / ( х х),
. . . , 
/ ( х п)
 
қийматлари б е -
рилган бўлсин. Даражаси 
к(к
 <
п)
дан ортмайдиган
Ок(х)
 =
а 0
 +
а / х )
 + . . . +
а кх к
кўпҳадлар орасида шундай кўпҳадни топишимиз керакки,
*=0
йиғинди минимумга эришсин. Бу ерда р/ лар р* > 0 ва ^ р 
1
— 1
„ 
/“ 0
шартни қаноатлантирадиган ихтиёрий сонлар.
Иккинчи параграфдагидек 
А'1
 =
(а0, а и . . . , а п)
дан 
а^л
ар-
га нисбатан ҳосила олиб, уларни нолга тенглаштирсак, у ҳолда
қуйидаги система ҳосил бўлади:
^ + + 2
р' Х'+ 1 + * • ' +
91 Х‘+к

]%Р‘ ЛХ1
к
/=0 
1=0 
2= 0 
(=0
и
 = 0, 1............
к).
Қуйидаги
+ = ] £ р^ »
“ 2 Р'Я + И
(=0 
1=0
белгилашларни киритиб, бу оистемани уш бу кўринишда ёзиб олай-
лик:
50«0 + ^1+ + • • • +
~ ^о»
$1#о + 52+ + • . . +
= 2+
...............................- 
(7.1>
Бу система

5 к а
0
 +
+ • • • +
5 2 к а к ~ * к ‘
Ок
+ 1 =
$1 
• • •
(7.2>
5* 
$к+1 . . . 32к
детерминантининг нолдан фарқлилигини ва, демак, (7.1) система
ягона ечимга эга эканлигини кўреатамиз. Даотлаб қуйидаги
5\
. . . 
Зк-1
1
г к )ся
52
• • •
X
Зк
$А+1 . . . 5 
2к-1
х ь
278
*
www.ziyouz.com kutubxonasi


тенглик билан аниқланган 
к -
 даражали кўпҳаднинг 
X — {ха, х и
. . . , х п}
тўпламда р = {р0, р„ . . . , р„} вазн бўйича барча у <
к
-лар учун 
х 1'
билан ортогонал эканлигини, яъни
П
2
р
{г к
(*,)*{ = о (у = 0 ,
1) 
(7.3)
1=0
тенгликлар ўринли эканлигини кўрсатайлик. Ҳақиқатан ҳам, 
} <_к
уч ун
£к (XI
) ни р
I х[
га кўпайтириб, барча / = 0, 1, . . . , 
п
лар
бўйича йиғиб чиқсак, қукидагиларга эга бўламиз:
п 
п
2 Р^* (
ХдХ/1
 = 2 Р*
1=0 
1=0
п
5 0
$1
. . . 
8 к -
-1 
2
1=0
«1
^2 
• • • 5*
2
ь х 1+ 1
1=0
$ к
^А+1 . . .
$ 2к~
-1 
2
Р‘* 1 +А
1=0
5 0
$ 4 
. .
5 к -

5 ;
^1
^2 
• • • 

5 /+ 1
5/6+1 . .
$ 2 к
-1
3 / + к
Иккинчи томондан /Ҳ
(х^)
ни р* 
х[
га кўпайтириб, қўшиб чиқ-
сак,
П
2
?1^к (XI )Х[ — ПА+1
 
(7,4)
1 ~ 0
келиб чиқади. Энди (7.2), (7.3) тенгликлар ёрдамида
П
Мк
— 2 р' 
) =
®к ° к+1
 
(7.5)
/=0
тенгликнинг ўринли эканлигини кўрсатамиз. Ҳақиқатан ҳам,
*^1 • • . 
§ к
—1 
1
^1 $2 • • • 
З к
Э С 1
• • • 
$2к
—1
^ 1 ^ 1 ( х 1 ) = ^ 91г к (Х 1 ).
1=0
1
=0
50
51
. • 5
а
-1
х(
51
53
• • 

х
{+1

54+1 . • • 524-1
х(+к
280
www.ziyouz.com kutubxonasi


п
50
5, 
. . • 5
а
_1 2
?1
2 к ( Х { )
1— 0
п
5 2 
. ■ ■ 5* 
2
? '
2 к ( X I
)х ,
1—0
п
5*
5А+1 .
• •

2 к — \
2 Р'
2 к ( X I ) х \
1=0
50
.
• 5*_1 
0
51
52 
.

$ к
 
0
=
=
О к О к + \
5*
5^+1 •
• ^ 2А—1 
В к
+ !
А/* квадратлар йиғиндиси бўлгани учун у фақат
2 к
( х 0) =
2 . к
( э О
= . . . = 2 к
( х п)
= 0
бўлган ҳолдагина нолга айланади. Лекин 
к < п
бўлгани учун фа-
қат 
2 к
(
х
) е= 0 бўлгандагина А+ = 0 бўлади.
Агар 
т.
= 1 бўлса, у ҳолда (7.2) га кўра
в д =
50 
1
5^ 
X
=* 5 0Х
— 
= 1 ■
 
X
— 
ф
 0.
Демак, А , = Й Д > 0 . Бундан Д = 5 о= 1 > 0 ни ҳисобга ол-
сак, 
И2> 0
келиб чиқади.
Энди (7.5) да 
к —
2 деб олсак, А^ = £)2Д ; бўлади. Аммо (7.2)
га кўра 
2 к
(х) да х 2 олдидаги коэффидиент 
В 2
га тенг ва исбот-
ланганга кўра 
В 2 Ф
 0, шунинг учун ҳам А^2 > 0; бундан эса 
О г>
>
 0. Бу мулоҳазани давом зттириб, 
Оц+х Ф
 0 эканлигига ишонч
ҳосил қиламиз.
Шундай қилиб, (7.1) система ягона ечимга эга, бу системани
ечиб изланаётган кўпҳаднинг коэффициентларини топамиз.
М и с о л. Қуйидаги
X I
0 ,7 8
1,56
2,3 4
3, 12
3,81
/ ( Х \ )
2 ,5 0
1,20
1,12
2,25
4,28
маълумотлар учун 
1(х) функцияга яқинлашувчи иккинчи даражали Р 2(х ) =
— а0 + ахх  + а2х 2 кўпҳад тогшлсин.
Е ч и ш. Керакли ҳисоблашларни 3 3 -жадвалдаги схема бўйича олиб бо-
рамиз. Берилган мисолга тегишли ҳисоблашлар 34- жадвалда келтирилган, бу
ерда битта эҳтиёт рак.ам олиниб, ҳисоблашлар вергулдан кейин учта ўнли
рақамда олиб борилган.
281
www.ziyouz.com kutubxonasi


3 3 - ж а д в а л
Ўрта квадратик яқинлашиш схем аси

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish