Њзбекстон республикаси олий ва њрта


-Мавзу: +атти= жисмни айланма щаракати



Download 0,82 Mb.
bet7/37
Sana05.07.2022
Hajmi0,82 Mb.
#742205
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   37
Bog'liq
1884 Физика

2-Мавзу: +атти= жисмни айланма щаракати.
Режа:

  1. Абсолют каттик жисм хакида тушунча

  2. Каттик жисмни кузголмас ук атрофида харакати

  3. Ёпик механик системада куч моменти ва инерция моменти

  4. Харакат микдори моментининг сакланиш конуни

  5. Айланаётган жисмнинг кинетик энергияси

  6. Марказдан кочма ва интилма кучлар ва уларга асосланган машина ва механизмларни кишлок хужалигида кулланилиши.

  7. Хулоса.

Адабиётлар:
АБСАЛЮТ КАТТИК ЖИСМ ХАКИДА ТУШУНЧА. Одатда каттик жисм деб бир-бирига нисбатан силжимайдиган моддий нукталар туплами деб караймиз ёки деформацияланмайдиган жисмга каттик жисм дейилади.
Фараз килайлик, F* кучни учта узаро перпендикуляр ташкил этувчиларга ажратамиз: FI- (укка параллел); FII -(укка перпендикуляр, укдан утувчи ва чизикка ётувчи; F - кучни айлантирувчи куч деб айтамиз.




Маълумки, F кучнинг таъсири факат унинг каталигига боглик булмай, у куйилган А нуктадан айланиш укигача булган масофага боглик булади. Яъни куч моментига боглик.



F айлантирувчи кучнинг куч куйилган нукта чизиган айланма радиуси r-га купайтмаси М моменти дейилади. М= F2 (1)
Маълумки, F куч бирор А нуктага куйилган булсада каттик жисмни барг зарраларига таъсир этади. Шунингдек биз каттик жисмни майда элементар заррачаларга буламиз.
Маълумки, хар бир mi элементар массага Fi айлантирувчи куч таъсир этади. Ньютонни иккинчи конунига кура ёзамиз:
F2 = mi ai ;
Бунда ai - элементар массага берилаётган чизикли тезланиш.
Бу тенгламанинг хар иккала томонини r купайтириб, хамда чизикли тезланиш урнига В бурчак тезланишни киритиб куйидагича ёзамиз:
Fi=mi ai
Fi ri = mi r2i  ; чунки, a = Bri бурчак тезланиш.
Fi ri = Mi бунда, mi ифода элементар массага куйилган айлантирувчи момент, шуни эътиборга олиб mi r2i =  J2 ( 2)
деб белгилаймиз ва куйидагича ёзамиз: Mi = Ji  ;
Ji - элементар массанинг инерция моменти
Демак, моддий нуктанинг бирор айланиш укига нисбатан инерция моменти деб моддий нукта массасининг шу уккача булган масофа квадрати купайтмасига айтилади.
Бутун элементар заррачалар Mi айлантирувчи моментларининг йигиндиси Mi=Ji (3)
бунда, Mi=M жисмга куйилган айлантирувчи момент яъни айланма F куч моменти. Ji=J жисмни инерция моменти
Демак, жисм ташкил килган барча моддий нукталарнинг инерция моментлари йигиндиси жисмни инерция моментига тенг. (3) формулани куйидагича ёзамиз: M = J (4)
Бу тенглама айланиш динамикасининг асосий конуни дейилади ёки айланма харакат учун Ньютонни иккинчи конунини ифодалайди.
Демак, жисмга куйилган айлантирувчи кучнинг моменти жисмнинг инерция моментининг бурчак тезланишига купайтмасига тенг. (2) формуладан инерция моментининг улчов бирлиги кг/м2 экан. Агар М = const (айлантирувчи момент); J = const (жисмни инерция моменти) булса, у холда (4) формулани куйидагича ёзиш мумкин. М = J (w0 - w) / t ёки Mt = Jw0- - Jw; (5)
Бунда, t - жисмни бурчак тезлигини w0 дан w гача кетган вакт оралиги; Mt - куч моментининг импульси; Jw - харакат микдорининг моменти. Демак, (5) формула харакат микдори моментининг узгариш конунини ифодалайди.
Бирор вакт оралигида жисмнинг импульс моментининг узгариши худди шу вакт оралигидаги куч моменти импульсига тенг. Харакат микдори моментининг узгариш конуни М=const булмаган холда хам тугрилигича колади.
Илгариланма харакат механикаси ва айланма харакат механикаси конунларини солиштирайлик:




Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish