Њзбекстон республикаси олий ва њрта


МАТЕРИАЛ НУКТАНИНГ КИНЕМАТИКАСИ



Download 0,82 Mb.
bet4/37
Sana05.07.2022
Hajmi0,82 Mb.
#742205
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
1884 Физика

МАТЕРИАЛ НУКТАНИНГ КИНЕМАТИКАСИ. Харакатлар ичида энг соддаси механик харакатдир. Механик харакатда жисмлар силжийди бир бирига нисбатан. Механик харакатни куйидаги турлари мавжуддир:
1.Илгариланма. 2.Айланма. 3.Тебранма
Илгариланма харакат килганда, жисмни хамма нукталари бир хил тезлик ва тезланиш билан кучади, айланма ва тебранма харакатларни биз кейинги бобларда курамиз.
Агар жисмни формаси ва катталиги уни харакатига етарли таъсир килмаса, бундай жисмни моддий нукта деб кабул килинган.
Моддий нукта деб форма ва катталигини хисобга олинмайдиган жисмга айтилади. Жисмларни силжишини б/бга нисбатан олинади. Шунинг учун хам моддий нуктанинг харакатини урганишда аввало санок системаси ёки кордината танглаш керак. Жисмни харакати билан боглик булган.
Биз моддий нуктани вазиятини аниклаш учун фазовий кордината системасидан фойдаланилади.
Фараз килайлик, моддий нукта эгричизикли харакат килаётган булсин, бунда учбурчакнинг S ни t нисбати тезликни беради. (1)
V ур умуман олганда харакатни тулик ифодаламай шунинг учун хам оний тезлик тушунчаси киритилади.
Эгричизикли харакат хам тугри чизикли харакатларини оний тезликларидан келиб чикади:
(2)
Тезликни вактга нисбатан узгариши уртача тезланишни беради. (3)
Тезланишни катталиги траекторияни турли нукталарида турли нукталарида турлича булади. Агар лимитда учбурчак t  0 десак, у холда АВ йулдаги тезланиш оний тезликка айланади.
(4)
3 ва 4 формулалардан тезланишнинг бирлиги м/сек2 эканлиги келиб чикади. Маълумки тезланиш векторини иккита ташкил этувчига ажратилган.
Биринчиси траектория уринма буйлаб йуналган яъни тангенциал ау тезланиш (у-уринма). Иккинчиси траекторияга нормал йуналган булиб, нормал ёки марказга интилма тезланиш деб аталади.
Бунда, уринма тезланиш тезликни факат катталигини, марказга интилма тезланиш эса уни йуналишини узгартиради.
(2) ва (4) формулалардан лимитлардан хосила тушунчасига утсак. Йулдан вакт буйича хосила тезлик. Тезликдан вакт буйича хосила тезланиш эканлиги келиб чикади.
Маълумки тугри чизикли харакатда тезланишнинг марказга интилма ташкил этувчиси булмайди ам.и=0; Демак тула тезланиш узини уринма ташкил этувчисидан иборат булади. (а=ау);
а= const булса, текис узгарувчан харакат
а>0, булса, текис тезлнувчан
а<0 , булса текис секинланувчан харакат дейилади.
Оний тезланиш бу холатда исталган вакт оралигидаги уртача тезланишга тенг. Бунда (3) формулани куйидагича ёзамиз:

бундан V=V0+at ; (5)
бунда, V0 - харакатни бошлангич тезлиги; V - харакатни t вактдаги тезлиги (V 0+V)/2
Агар биз йулнинг ихтиёрий кесмадаги тезлигини десак, (1) формула куйидагича булади.
бундан (5) формулага V ни ифодасини куйсак: S= (V 0+ V 0 + at)t/2
бундан S=(2 V0 t + at2)/2 = V0 t+ at2/2 ; (6)
(5) ва (6) формулани биргаликда ечсак t ни чикариб ташласак, у холда йул, тезлик ва тезланишни богловчи ушбу формулани топамиз. V2-V0= 2 as ; (7)
(5), (6), (7) формулалар тугри чизикли текис узгарган харакат учун тугридир.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish