Њзбекстон республикаси олий ва њрта


УМУМИЙ НИСБИЙЛИК НАЗАРИЯСИ ХАКИДА



Download 0,82 Mb.
bet6/37
Sana05.07.2022
Hajmi0,82 Mb.
#742205
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
1884 Физика

УМУМИЙ НИСБИЙЛИК НАЗАРИЯСИ ХАКИДА. Умумий нисбийлик назариясининг А.Эйнштейн томонидан яратилиши табиат фанларида айникса физика фанининг тараккиётида мисли курилмаган инсон тафакурининг буюк галабаси булди десак хато килмаймиз. Чунки Ньютонни классик конунлари купчилик табиатимиз олимлари олдида хеч кандай кийнчилик сезмас эди. Аммо ёлгиз А.Эйнштейинга классик физика конунлари бу конунларда иштирок этаётган катталиклар очик-ойдин эмас эди. А.Эйнштейн классик механика конуниятларида кандайдир англашилмовчилик бор дер эди. Биринчи булиб А.Эйнштейн Ньютонни вактинча конунидаги масса билан бутун олам тортишиш орасидаги массада фарк бор. Бу икки масса деб мулохаза юритди.
Маълумки, Ньютонни иккинчи конунидаги масса «Инерция улчамини» яъни ташки таъсирга канчалик сезгирлигини билдиради.
Иккинчи масса «Гравитационлик» улчамини белгилайди. Хар иккала конунда хам масса камайиши хакида гап булиши мумкин эмас. А эркин тушиш тезланиши эса доимий. Шунинг учун мустакил конун Ньютон конунлари натижасида эмас. Гравитацион ва инерт массалардир.
А.Эйнштейн умумий нисбийлик назариясини яратар экан, бу назария табиатнинг барча конунлари исталган санок системасида кулланилиши зарурлигини вазифа килиб куйди.
Махсус нисбийлик назарияси тезликларнинг нисбийлик назарияси булиб, тезланиш абсолют деб каралади.
Умумий нисбийлик назарияси хар кандай харакатларни тенг кучли деб караб кенг маънода харакатни умумий назариясидир. Умумий нисбийлик назариясида тезланиш факат гравитацион ходисалар орасида нисбийдир. Демак, умумий нисбийлик назарияси гравитацион назариядир.
Огирлик кучи таъсири булмаган физик ходисаларни махсус нисбийлик назария ургатади. Огирлик кучи таъсири булган ходисаларни умумий нисбийлик назарияси урганади. Умумий нисбийлик назарияси махсус кисбийлик назариясини тулдиради.
ХУЛОСА. Физика фани фундаменталлар каторига киради, нафакат табиий фанлар билан жумладан, фалсафа, психология каби фанлар билан хам узвий боглангандир.
Бугунги кунда физика предметига таъриф берганда жонсиз ва жонли табиатда буладиган физикавий жараёнларни урганадиган фан, деб таърифлаш керак. Физика фани хозирги пайтда биология, медицина фанларида на факат текшириш усули сифатида, шунинг билан биргаликда тирик организмдаги жараёнларни текширади ва янги-янги конуниятларни очмокда.
Физика фанидан кишлок хужалигини ривожлантиришда, селекция, генетика, стимуляция каби жараёнларда, радиоактив моддалардан, электр ва магнит ходисаларидан фойдаланилади. Нисбийлик назариясини А.Эйнштейин томонидан 2 та постулабини берилиши Ньютон механикасини янада тулдирди. Материал нуктанинг кинематика ва динамикасида эришилган ютуклар самараси космосга инсонни парвоз килишига олиб келди.



Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish